Četiri i po decenije Rubikove kocke: Magična igračka koja je opčinila svet

Rubikova kocka nastala 1974. godine originalno nazvana Biveš kocka ili Magična kocka, naziva se i Mađarska kocka, ali osim nje iz pronalazačke baštine Ernea Rubika poznati su Rubikova zmija i Rubikov sat. 

Prve Rubikove kocke su napravljene 1977. godine, kada su se i pojavile u prodaji u Budimpešti, a tri godine kasnije usledilo je predstavljanje  na sajmovima igračaka u Londonu, Njujorku, Parizu i Nirnbergu. Magična Rubikova kocka je ubrzo sve nadmašila  jer je postala najprodavaniju igračka na svetu, pošto je već do 2005. prodata u preko 300 miliona primeraka.

Mada su se mnoge generacije zanimale sklapanjem 26 manjih plastičnih kockica koje se vrte oko središnjeg jezgra kocke, da bi došli do cilja - da svaka od šest stranica koje čine kocku u rešenom obliku budu različite boje, poreklo kocke nije se odviše zapamtilo.

Tvorcu magične kocke koja je opčinila svet trebalo je mesec dana da je prvi put složi. Rubik se zanimao za pokret i transformacija u prostoru, što je doprinelo da iznedri zanimljivu igračku, koja je postala mnogo više od obične igračke.    

Direktorka Kolegijuma Hungarikum, Odeljenja za kulturu Ambasade Mađarske u Beogradu Klara Sentđerđi priznaje da Rubikovu kocku nikada nije složila, ali da su odlučili da je povodom 45-godišnjice od njenog nastanka predstave mlađim naraštajima širom Srbije.

- Moja generacija se još dobro seća i znamo da je Magična kocka mađarskog porekla. Tvorac kocke Erne Rubik se dobro drži, hvala bogu još je sa nama, ali se pomalo zaboravilo da je kocka mađarska i mislim da je sada potrebno da se ponovo ukaže na to, a ujedno da je predstavimo mlađoj generaciji - kaže Klara Sentđerđi.

Dan Rubikove kocke u četvrtak je priređen u Obrazovno kulturnoj ustanovi “Knesa” u Kanjiži, što je druga promocija, nakon Čačka gde je održana prva. Klara Sentđerđi dodaje da ih je veliko interesovanje u Čačku ohrabrilo da se nastavi u Kanjiži, te da će sličnih skupova biti i u drugim mestima.

- Znam da je Rubikova kocka svuda u svetu poznata, od Tokija do Meksika u šta sam se uverila jer sam imala prilike puno da putujem, ali gotovo niko ne zna da je to mađarska kocka. Učesnik tih predstavljanja je šampion Srbije u brzini sklapanja Rubikove kocke Aleksa Radovanović, a uz predstavljanje priređuju se takmičenja onih koji kocku već umeju da slože i onih koji kocku prvi put uzimaju u ruke - objašnjava Klara Sentđerđi.  

Prvak Srbije u sklapanju Rubikove kocke 19.godišnji student programiranja Aleksa Radovanović iz Beograda ispričao je da je kocku počeo da sklapa u aprilu 2015. godine, nije imao neki poseban povod, nego ju je video na Jutjubu i delovala mu je jako zanimljivo, pa ju je kupio i poželeo da se oproba.

- Prvog dana trebalo mi je gotovo četiri sata da sklopim sve kockice, ali posle sam brzinu postigao upornim vežbanjem. Na zvaničnom takmičenju rekord mi je 8,23 sekunde, dok za običnu kocku kod kuće postižem vreme od 5,13 sekundi. Na takmičenjima ide malo sporije zbog treme i što tada ima u proseku oko 15 pokušaja, dok kod kuće može u opuštenijoj atmosferi mnogo više da se proba, a takmičenja su samo nekoliko puta godišnje. U svetu ima mnogo bržih od mene i još ne mogu da se poredim sa najboljim svetskim igračima, ali uspeh je i to što sam najbolji u Srbiji - ponosan je Aleksa Radovanović, napominjući da je potrebno nekoliko godina treninga da bi se dostigao zavidan viši nivo brzine sklapanja Rubikove kocke.

Radovanović ukazuje da svaka kombinacija boja na kocki može da se složi u najviše 20 poteza, što je ponato i kao Božiji broj. Smatra se da koliko god da se kocka razloži na bilo koji način, može da se vrati u složeno stanje sa ovim brojem poteza.. 

Takmičenja u Srbiji se priređuju samo dva puta godišnje, a širom planete gde je Rubikova kocka popularna održavaju se svake nedelje. Prvo Svetsko prvenstvo priređeno je 1982. godine u Budimpešti i pobednik je bio Amerikanac Min Taj složivši kocku za 22,95 sekundi. Kocka ima različitih položaja više od 43 kvantiliona mogućih kombinacija (43.252.003.274.489.856.000) i prvi vodič za sklapanje kocke načinio je jedan trinaestogodišnjak, a robot može da je sklopi za 0,887 sekundi, što je i svetski rekord u najbržem slaganju Rubikove kocke. Aktuelni svetski rekord u slaganju Rubikove kocke drži Kinez Jušeng Du, koji je uspeo 2019. godine da je složi za 3,47 sekunde. Australijski spikt juber Feliks Zemdegs je jedini koji je ikada uspeo dva puta da pobedi na Svetskom prvenstvu  2013. i 2015. godine i često ga smatraju najboljim spikt juberom na svetu, do sada je učestvovao na 116 takmičenja, ukupno je oborio 121 svetski rekord uključujući i 23 rekorda za klasičnu Rubikovu kocku 

M. Mitrović