Obeleženo 180 godina biblioteke SANU i tri decenije njene tribine

„Ako je tačno da je knjiga čoveku najbolji prijatelj, onda su tvorci moderne Srbije pred kraj prve polovine 19. veka savršeno razumeli rečenu maksimu, stvarajući ne samo preteču nacionalne akademije nauka, nego istovremeno i njenu biblioteku. Nema mnogo malih zemalja, poput naše, koje se mogu podičiti takvom tradicijom”, istakao je potpredsednik SANU Ljubomir Maksimović u svom pozdravnom slovu.

Biblioteka SANU je osnovana uporedo sa Akademijom, tada pod imenom Društvo srpske slovesnosti, 1841. godine, a počela je sa radom 14. juna 1842. dobivši prvih 14 knjiga od Dimitrija Tirola. Upravnik Biblioteke SANU akademik Miro Vukasanović istakao je da se do danas taj broj „uzvisio na milion i pola drugog miliona, kao dovoljan dokaz o jednom civilizacijskom rastu s kojim je rasla i vodeća nacionalna kuća srpske nauke i umetnosti”.

– Nažalost, knjiga u klasičnom obliku u savremenom je društvu višestruko ugrožena: odavno nije jedini izvor znanja - to i ne treba da bude, ali razne prečice vode u nauku gde je nagrada za članak bezmalo ista kao za monografiju. Knjige su prve stvari koje naslednici iseljavaju iz stanova i kuća, a nacionalne biblioteke i srodne ustanove zatrpane su duplikatima u poklonima koje nisu mogle odbiti. Svako može da objavi knjigu bez recenzije, urednika, lektora, korektora, likovnog i tehničkog ulepšavanja, pa su takva izdanja ružni širitelji nepismenosti. Rodoslovne ispovesti takmiče se u lažnom veličanju prošlosti kao što se primitivni udari na najbolje tragove u tradiciji ističu kao primeri za ulazak u bolji svet. Perjana, pornografska, prostoproširena i tome slična literatura postaje zamena lektiri i dobrom ukusu, a estradni zabavljači dolaze na mesta ranije određenim za umetnike višeg reda. Knjige su postale višak svuda gde je učenost postala manjak – upozorio je akademik Vuksanović.

Čestitajući rođendan „čuvaru DNK Srpske akademije nauka i umetnosti”, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković ukazala je na to da važnost institucija kulture jednog naroda sa dugom tradicijom nije samo u tome da budu čuvari i negovatelji slavne prošlosti, već i da sve ono što je ostalo kao neprolazni trag srpske  nauke i kulture, prenose savremenim generacijama. U tom svetlu Biblioteka SANU spada u red onih koje idu u korak s vremenom, ocenila je ministarka.

Po njenim rečima, upravo zahvaljujući dugom postojanju Biblioteke, mnoge generacije mogle su da steknu verodostojna saznanja o Akademiji i da proučavaju relevantne podatke o našim najznačajnijim i najpoznatijim naučnim radnicima i kulturnim poslenicima. Pored čuvanja knjiga i rukopisa koji su obeležili istoriju našeg naroda i države, ministarka kulture podsetila je na to da Biblioteka raspolaže i sa najvećom zbirkom stranih knjiga u našoj zemlji. „Stvaranje zbirke putem razmene pokazuje koliko je važno podsticati i razvijati saradnju na međunarodnom nivou. Kulturna razmena između država, regiona, gradova, kao i putem institucionalne saradnje, daje nov kvalitet i obogaćuje i jednu i drugu stranu odnosno našu kulturu“, navela je ministarka kulture, još jednom stavivši u prvi plan da je očuvanje i nega našeg nasleđa prioritetan zadatak svih koji se na bilo koji način, makar i posredno, bave kulturom.  Za Dan Biblioteke objavljena je i njena istorija, knjiga „Biblioteka SANU: 1841-2021” njenih bibliotekarki Sanje Stepanović Todorović i Marine Ninić, kao, kako reče akademik Vuksanović, „prvi prilog pre pet godina najavljenoj povesnici Srpske akademije nauka i umetnosti, koja takvu knjigu još nema”. Po oceni recenzenta, akademika Vasilija Krestuća, ova knjiga je „bogata raznovrsnim podacima koji se tiču nastanka i razvoja ustanove i mnoštva znamenitih ljudi koji su brinuli o Biblioteci, njenom opstanku i bogaćenju – sve što je u rukopisu rečeno zasnovano je na proverenim podacima prvorazrednog značaja bez improvizacija”.

Jedna od autorki Sanja Stepanović Todorović pojasnila je da cilj nije bio da u svom delu iznesu sve istorijske činjenice, od onih najsitnijih detalja, već da na osnovu najpouzdanijih izvora dođu do izoštrene i celovite slike o istoriji, fondu i delatnostima Biblioteke, odnosno do preseka njenih 180 godina rada. Inače, u povodu drugog jubileja objavljena je i knjiga „Tribina Biblioteke SANU: 1991-2021”, koju su priredili Danka Kuželj i Dragoslav Boro. U ovoj studiji štampan je hronološki pregled svih 423 tribina održanih u poslednjih 30 godina, na kojima je u fokusu bilo 649 naslova iz velike izdavačke produkcije knjiga i naučnih zbornika. 

M. Stajić