Na imanju Mire Crnojević čak 101 aktivno gnezdo ptica selica

Porodica Crnojević osvojila je priznanje i tonu kukuruza kao nagradu za ljubav i gostoprimstvo koje pružaju seoskim lastama.

Ove godine u nesvakidašnjem takmičenju, koje slavi prirodu i selo, učestvovalo je 446 domaćinstava iz svih krajeva Srbije, gde je nastanjeno više od 21.000 seoskih lasta u 3.566 gnezda.

Pobedničko domaćinstvo Crnojević, ušuškano na obroncima Fruške gore, gaji svinje i brine o 101 gnezdu, koje ukrašavaju tavanicu štala i pomoćnih objekata na njihovom imanju. I ove godine potvrđeo je pravilo da su za pobedu potrebni sledeći uslovi: štale sa tavanicom od drvenih greda i dasaka za koje seoske laste lako lepe svoja gnezda napravljena od blata, otvorena vrata i prozori kroz koja laste slobodno izleću i uleću.

Mira za “Dnevnik” kaže da ju je sin prijavio na takmičenje, a da se laste u njenom domaćinstu gnezde od devedesetih godina prošlog veka.

- Kada smo došli u Karlovce devedesetih imali smo jagnjad i tada su počele i laste da dolaze. Nekoliko godina unazad nemamo jagnjad, ali uzgajamo svinje za naše potrebe. U štali ih je 10, gde su laste i svile svoja gnezda. Manji broj ih je izvan objekta – priča Mira za “Dnevnik”.

Kaže da joj se čini, da svake godine dolaze nove, da prave nova gnezda.

–Nisam ih do sada brojala. Nisam o tome ni razmišljala. Ima lasta i koje napuste, koje se ne vrate ali ima i onih koje prave nova gnezda - kaže naša sagovornica.

Za više znanja o seobama i zaštiti ptica

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je organizator takmičenja “Domaćinstvo koje su laste izabrale”. Takmičenje se održava u okviru programa “Proleće uživo” koji se sprovodi širom Afrike i Evroazije u cilju obrazovanja javnosti o seobi ptica njihovoj ugroženosti i zaštiti. Ove godine, na takmičenju učestvovalo je 446 domaćinstava iz svih krajeva Srbije. Kod nas je nastanjeno više od 21.000 seoskih lasta u 3.566 gnezda.

Ona pomaže mladim lastama na razne načine. Gnezda im je i uvezivala, i tako spasila na desetine ptica. Sada već zna najbolje načine kako da ih sačuva.

- Ukoliko padne gnezdo u kome se nalazi perje, grančice, jaja ili mladi, stavim sve to u plastiku, vratim na mesto gnezda i one to prihvate. Ako unutra nema ničega, onda, odbiju moju pomoć. Nekada gnezdo i vežem kesama, kada vidim da bi moglo da padne – pojašnjava Mira.

Nagrada joj i te kako znači, doprineće uzgoju svinja. Poručuje i da će ona lastama biti na raspolaganju dok god bude živa, a one nastave da dolaze.

- Od davnina se ljudi dive i ukazuju veliko poštovanje seoskim lastama. Zato nas oduševe oni koji odu korak dalje, kao naša pobednica Mira koja je na desetine gnezda koja su otpala, ili su bila u opsanosto da će da padnu, uvezala yakovima za krompir, raznim tkaninama, poduprla drvenim daskama, plastičnim posudama i na taj način omogućila preživljavanje na desetine ovih ptica koje se gnezde u njenom domaćinstvu - istakao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Kako bi svi učesnici takmičenja “Domaćinstvo koje su laste izabrale” imali šansu da budu nagrađeni za ljubav i brigu o seoskim lastama, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je i ove godine organizovalo izvlačenje “Srećno gnezdo” u kom su učestvovala sva domaćinstva koja su ispunila uslove za učešće u takmičenju, a to je da u svojim domaćinstvima imaju makar jedno aktivno gnezdo seoskih lasta.

Najviše sreće u izvlačenju “Srećno gnezdo” seoske laste donele su domaćinu Živoradu Marinkoviću iz Starog Sela kod Velike Plane, koji u ima jedno aktivno gnezdo. Domaćinu Živoradu su seoske laste donele sreću i vaučer od vrednosti 12.000 dinara za kupovinu sadnica voća.

Društvo za proučavanje ptica Srbije ovim takmičenjem želi da ukaže na činjenicu da su mala seoska domaćinstva koja se poljoprivredom bave na tradicionalan način i priroda koja zavisi od njih ugroženi i da im preti nestanak usled zamiranja sela i pritiska koji stvara moderna poljoprivreda. Zato je neophodna sistemska podrška malim seoskim domaćinstvima koja žele da se bave poljoprivredom na održiv način.

Da seoske laste ne ugrožavaju samo zamiranje sela i moderna vremena već i loši vremenski uslovi govori podatak da je ove godine učestvovao skoro isti broj takmičara kao i prošle godine (2020: 452; 2021: 446) ali je zabeleženo 1.039 aktivnih gnezda manje.

Učesnici su prilikom prijavljivanja za takmičenje ukazivali na činjenicu da su se seoske laste ove godine zbog hladnog kišovitog proleća kasnije vratile i to u značajno manjem broju.

Hladno kišovito vreme nije pogodno za razvijanje letećih insekata kojima se laste hrane, što značajno otežava njihovo preživljavanje u takvim vremenskim uslovima. 

Slađana Aničić Ilić