KAMPOVANJE ZA POČETNIKE Ljubav prema prirodi i sloboda

Kroz istoriju kamping opreme može se posmatrati napredak civilizacije u 20. veku, ali i 21. veku. Oprema više nije gabaritna, već je lagana je i upotrebljiva i van kampa.

Oni koji su iskusili kampovanje, svešće ga na jednu reč - sloboda. Iskusni kamperi će vam dati nekoliko saveta pre nego što se upustite u avanturu, a za početak vam je neophodan šator, a pre toga, nalaženje mesta za kampovanje.

Kamp treba oformiti ili postaviti šator u blizini izvora pijaće vode. Ako nema izvora, gledajte da bude blizu neka česma. Voda je neophodna osim zbog žeđi i higijene i zbog kuvanja, te je preporuka da kamp bude do 100 metara od izvorišta vode.

Šator je, naravno, osnovni rekvizit. Moderni šatori su lagani, teže od 3-5 kilograma, brzo se sklapaju, od 3 do 10 minuta, pristupačni su (od 20 evra pa naviše, zavisno od marke i kvaliteta) i dostupni (od tržnih centara do prodavnica pecaroške opreme). Naravno, postoje mnoge vrste šatora, za razne sezone i vremenske uslove, ali ukoliko ste početnik, preporuka je da kampujete u najlepšem delu godine od maja do septembra.

Kod šatora je bitno da budu prostrani. Dvoslojni šatori se sastoje iz osnovne komore ili sobe preko koje se navlači gornji deo, tj. zaštitna cirada. Uglavnom je gumirana i često od nezapaljivog materijala, koji može da se, na primer, istopi, ali nikako zapali. Ne propušta vodu i ostale padavine. Pošto se gornji sloj stavlja preko šatorske konstrukcije, dodatno se zateže i ovakvi šatori često imaju i malo „predsoblje” gde se mogu staviti stvari, hrana ili bicikl.

Ako je moguće, šator postavite u hladu ili bar da vam istok bude zaklonjen nekom preprekom. Tako ćete dobiti dodatno vreme za san, osim ako niste ranoranilac. Šator obavezno zategnite konopcima, ali pre toga ga obezbedite kočićima. Ovo je bitno ako pada kiša i ako duva vetar ili se pojavi oluja.

Pre postavljanja šatora morate naći ravno mesto na koje ćete ga staviti. Mesto ne sme imati nikakve veće neravnine, a to znači sklonite kamenje koje može biti ispod, korenje od drveća i sve što teren čini neravnim. U suprotnom ćete oštetiti šator, ali i sopstvena leđa ako vas celu noć nešto bode.

Kampovanje, pored šatora, podrazumeva i kamp opremu, a to su: vreća za spavanje, podloga za vreću, baterijska lampa, primus i nož/sekira/ašov.

Bez vatre skoro da i nema kampovanja. Osim ako niste poneli plinsku bocu sa gorionikom ili primus, vatra će vam trebati i da se ogrejete, pogotovo ako kampujete na planini gde ume noću da zahladni. Važno pravilo kampera je da vatra nikada ne sme ostati bez nadzora. Drugim rečima, uvek neko mora da je loži i da pazi na nju da se ne proširi. Ognjište prvo ogradite većim kamenjem i u sred tog kruga založite vatru. Gledajte da vatra bude zaklonjena od udara vetra ili kiše. Ako je moguće, iskopajte manju rupu u zemlji i u njoj naložite vatru, a rupu takođe dobro ogradite kamenjem.

Kamenje je praktično i zbog toga što se na njega može postaviti žica za roštilj ili posuda u kojoj će uvek biti topla voda. Pre nego što legnete da spavate ili napustite kamp, vatru obavezno ugasite. Dobro je polijte vodom i preko žara sipajte pesak ili zemlju.

Kad je reč o vreći za spavanje, treba znati kako spavati u njoj, jer mnogi koji su neiskusni u kampovanju u vreće ležu obučeni i smrznu se. U vreću se leže u veoma tankoj piyami. Razlog je jednostavan: vreća je projektovana tako da drži telesnu toplotu, a najbolji način za to je da telo direktno dodiruje vreću. Ako vam je hladno, ili stvari nabacajte preko vreće ili ih poređajte oko sebe u vreći. Za vreću je potrebna i podloga, ukoliko ne želite da nažuljate leđa već prvu noć, ali i zemlja na kojoj se spava, iako šatori imaju svoje podove, uglavnom je hladnija od vazduha. Zato je potrebno ispod vreće, staviti podlogu za vreću. Ona ima još jednu funkciju – da ublaži eventualne neravnine koje mogu biti ispod vas.

Podloge su razne, od onih na naduvavanje koje su tople zbog sloja vazduha koji se stvara između vas i zemlje, preko podloga od različitih sunđerasto-

gumenih materijala do čiste improvizacije.

Primus ili rešo je obavezna stavka ako boravite duže u prirodi. To je zapravo plinski uređaj manjeg gabarita. Mali primusi su sa patronama čija je cena 5-10 evra, zavisno od toga gde kupujete (kineski rade i jeftini su, a patrone su oko evro). Ima i primusa srednje veličine, a sve ih karakteriše laka zamenjivost patrona. Veliki primusi već zahtevaju plinsku bocu, a na kraju krajeva ako imate kako, možete izneti šporet iz kuće i ostaviti porodicu da vas gleda u neverici.

Bitno je da sve što ima otvorenu vatru odmaknete koliko god možete daleko od šatora i stvari. Ako ložite vatru, dovoljan je i jedan ugarak da izleti na obližnji šator i da ostavi rupu na njemu. Naravno, primus ili plinsku bocu držite u zavetrini, bilo da je koristite, bilo da je ne koristite. Takođe, sklonite je od kiše i direktnog sunca.

Pribor za jelo i kuvanje je takođe neizostavna stavka, kao i gore pomenuti nož, sekira i ašov. Kese za đubre su takođe neizostavne, jer ukoliko volite prirodu, nemojte je prljati i ostavljati đubre iza sebe.

Postoje stvari za koje se nikada ne zna kada će zatrebati. Savetujemo da ponesete dodatno ćebe koje se, u slučaju hladnog vremena, može prebaciti preko vreće za spavanje ako nemate odgovarajuću. Takođe, višak upaljača ne može da smeta, kao ni hepo kocke ili drugi pribor za paljenje vatre ako kampujete negde gde drveće nije suvo ili je natopljeno kišama koje su padale pred vaš dolazak.

Ponesite i prvu pomoć, za svaki slučaj, kao i flašu alkohola za dezinfekciju. Vatra je dovoljna da rastera eventualne komarce, ali ponesite i neko sredstvo koje će ih odbijati.

Maša Stakić

Foto: Društvo putnika Srbije