Dnevnikov reporter na obalama Rajne, na nemačko švajcarskoj-granici

Taman sam izašao iz obaveznog karantina, uradivši antigenski test u jednoj od gradskih apoteka Rajnfelden Badena u Nemačkoj, kada je pristigla vest da je Švajcarska skinula Srbiju sa liste rizičnih zemalja po pitanju opasnosti od zaraze koronavirusom. To mi je odmah otvorilo slobodan prolaz za šetnju preko starog mosta na Rajni za obilazak Rajnfeldena, na švajcarskoj obali reke.

Uverio sam se da život u Rajnfelden Badenu i Rajnfeldenu, dvojnim gradovima na Rajni, bar kada je reč o preventivnim merama na sprečavanju širenja korone nije isti. Dve razvijene evropske države u srcu, obaška i blizina tromeđe sa Francuskom, daju poseban ritam, mada je prelazak ljudi koji žive i rade u pograničnom području bez većih prepreka, ali tome treba dodati i posebna ovlašćenja koja imaju gradske i regionalne vlasti.

U Rajnfelden Badenu, recimo, u centru varoši obavezno je nošenje zaštitnih maski, takođe i ulaskom u zatvorene prostore trgovinskih radnji, uz ograničen broj prisutnih, pri čemu u nekim specijalizovanim je obavezna registracija preko mobilne aplikacije ili popunjavanjem formulara sa osnovnim podacima. Za domicilno nemačko stanovništvo i one sa stalnim boravkom, jednom nedeljno omogućen je besplatan antigenski test u apotekama, a oni koji dođu u goste, kao što je to i u mom slučaju, uz obavezno zakazivanje brzo urađen antigenski test staje 15 evra i negativan rezultat omogućio je izlazak iz karantina. Zaposleni u ovdašnjim firmama imaju obavezu da obave antigenski test sami ili se to obalja u firmi, a na posao mogu samo sa negativnim.

Korona je posebno pogađala Švajcarce koji su navikli da se snabdevaju jeftinijim pazarom u Nemačkoj, jer im je kupovina s druge strane granice bila onemogućena, pa su primetne gužve u prodavnicama Rajfelden Badena, nastale od prošle subote kada su ponovo pohrlili u prodavnice, tako da su rafovi u mnogim bili ispražnjeni.

Za razliku od Rajnfelden Badena, na švajcarskoj obali u centru Rajnfeldena u četvrtak posle podne po sunčanom vremenu na glavnom sokaku Marktgase (Pijačna ulica) opuštenije, terase zaposednute gostima, u prodavnicama manje strogoće, a na susedni omanji trg za četvorodnevni program smeštala se šatra mini cirkusa sa pratećim mobilijarom. Na više mesta preko glavne ulice razvučeni su reklamni panoi za veliku postavku izložbe „Rajnfelden – Pod naponom – Sa tromeđe u svet!“ u ovdašnjem muzeju i naznaka da je varoš u znaku „zelene energije“, pogotovo što ovdašnjim elektranama na Gornjoj Rajni i Švarcvaldu upravlja kompanija „NaturaEnergia“. Rajnfelden pripada švajcarskom kantonu Argau a uz podršku Društva „Svet industrije Argau“, izložba je doprinos upoznavanju razvoju i industrijalizaciji tog kantona, posebno usredsređena na elektrifikaciju, a takođe i promovisanje očuvanja razvoja industrijskog nasleđa i prikazivanja industrijske kulture kantona Argau. Pri tome se kao centralne ličnosti ističu Augostino Nizola (1969-1961) i Čarls E. L. Braun (1863-1924), dvojice švajcarskih pionira na uspostavljanju mreže hidroelektrana i mogućnosti transporta električne energije na velike udaljenosti. Ovi švajcarski stručnjaci, bili su nešto mlađi savremenici Nikole Tesle, a u njihovo vreme hidroelektrana Rajnfelden izgrađena 1898. godine bila je najveća u Evropi i mogla je da električnom energijom opskrbi grad Bazel.

Drevni most koji spaja dva Rajnfeldena na Rajni uobičajeno je ukrašen državnim znamenjima i zastavama 26 kantona Švajcarske federacije, ali sada umesto zastava kantona na jarbolima se nalaze bele zastave međunarodne izložbe „IBA Bazel Ekspo – Prelazak granica zajedno“  koja je u toku u kampusu Vitra u Vajl am Rajnu, mestu koje je praktično predgrađe Bazela sa nemačke strane.

Kada već prelazimo stari most preko Rajne vredna je pomena činjenica, da ova deonica rova korita reke doseže najveću dubinu od 32 metra, nekoliko metara ispod mosta, mesta nazvanog vrtlog Svete Ane. Tu je granica tektonske ploče, a duboki rov prolazi direktno ispod središnjeg dela mosta, pa se posle otvara u sliv u obliku školjke čija je najniža tačka vrtlog Svete Ane. Dubina vodotoka Rajne kod Rajnfeldena je tri do četiri metra, ali pogledom s mosta uočljivi su zastrašujući vrtlozi brze reke, a kriju se i podalje ispod naizgled mirne površine vodenog ogledala.

Za ovaj lokalitet vezane su dve legende. Prema jednoj, kada su Huni osvajali ove krajeve, pljačkali, pustošili palili čitava sela i gradove, pa zauzeli i Rajnfelden, njegovi stanovnici su pobegli u obližnje šume i potom izmučeni hladnoćom i glađu napali su grad noću. Huni su iznenađeni napadom pobegli preko mosta na Rajni, odakle su pošto im je bilo teško bacili opljačkano zlatno zvono nekadašnje kapele Svete Ane, za koje se od tada kaže da je sahranjeno u vrtlogu Svete Ane. Prema drugoj legendi stanovnici Rajnfeldena bacili su sve dragocenosti u Rajnu, kada su Huni napali grad. U reku su bacili i zvono kako ne bi bilo pretopljeno. Tvrdi se da se prevareni neprijatelj osvetio gospodarici zamka Ani i gurnuo je u vrtlog, koji se od tada naziva vrtlog Svete Ane. Zamka i kapele tu više nema, a Sveta Ana slovi za zaštitnicu lađara na Rajni.

M. Mitrović