Posle decenije stečaja, od Kulske štofare ostali samo dronjci

Kako je za “Dnevnik” rekao sudski veštak Vojin Ačanski, završetak postupka restitucije omogućio je da se stečaj Fabrike "Kulski štofovi" najzad okonča i fabrika oglasi za prodaju. Naime, naslednici nacionalizovane imovine zahtevali su da im pripadnu sve nepokretnosti koje se nalaze na površini od četiri hektara, na koliko se prostire štofara, ali to nije prihvaćeno, pošto je fabrika koju su posedovali njihovi preci bila na delu tog placa.

Kupac koji bude imao najbolju ponudu, odnosno onaj koji najviše ponudi postaće vlasnik svega što je ostalo od štofare na četiri hektara, s prilazima iz tri ulice i s Velikog bačkog kanala, kaže Ačanski.

Po njegovim rečima, štofara je, praktično, ostala bez svih instalacija i uništeno je šest trafostanica, što govori o veličini i snazi Fabrike vunenih tkanina "Kulski štofovi”.

Na prostoru na kojem se prostire kulska štofara ima mnogo hala i bilo bi bolje da su one prodate zasebno jer su mogle da budu iskorišćene za neku novu proizvodnju ili da posluže za skladišta. Da je reč o kompaniji koja je imala veliku snagu potvrđuje i to što je štofara izgradila dečji vrtić i rekreacioni centar s olimpijskim bazenom, a imala je svoje odmaralište i Dom zdravlja. Uz to, obezbeđeno je i 189 stanova za radnike, a donedavno dvadesetak njih vlasnici nisu uknjižili u katastru. Ipak, sada je situacija bolja jer ih je u međuvremenu uknjiženo oko polovine, pa na ukljižbu čeka jo još desetak stanova. Očekujem da će svi stanovi biti uknjiženi do momenta prodaje, što je jako važno kako se pre prodaje fabrike stanovi ne bi pojavili u stečajnoj masi, rekao je Ačanski.

Da su pogoni u kulskoj štofari u lošem stanju nedavno je izjavio i šef jednog od pogona "Kulskih štofova" Zoran Vlaški. On je istakao da su mnoge mašine isečene i prodate u staro gvožđe, a da je deo njih u Italiji i Mađarskoj i da se i dalje koriste za proizvodnju. Po njegovim rečima, fabrika u Kuli proizvodila je najkvalitetniji štof u Evropi i ona nije propala, već je uništena u procesu tranzicije da bi se rasprodala. Kao i u mnogi drugim slučajevima kada je u fabrikama došlo do stečaja, kola su se slomila na radnicima, a kako je rekao Vlaški, oni su ostali na ulici bez otpremnina, a nisu im isplaćene ni zaostale plate.

Fabrika vunenih tkanina “Sloboda” iz Kule osnovana je nakon oslobođenja 1946. godine i pod tim imenom je radilo sve do 1993. godine, kada se transformisla u deoničarsko društvo “Kulski štofovi”.

U svoje zlatno doba, ovaj tekstilni gigant bio je opremljen najsavremenijim mašinama, a proizvodne hale u kojima su nekada radili radnici i farbrički prostor širili su se i modernizovali iz sopstvenih sredstava. Vrlo brzo su se, prema rečima žitelja Kule, “Kulski štofovi” uvrstili u sam vrh vunarske tekstilne industrije. Kako kažu, Kuljani su se ponosili ovom fabrikom jer je imala sopstvene pogone za kompletan tehnološki proces izrade vunenih tkanina, a štofovi su nosili oznaku “vulmark” kvaliteta i bili cenjeni u svetu.

Zarade nam, na osnovu izvršnih sudskih presuda i zahvaljujući pomoći advokata, stižu od prošle godine, a očekujemo da nam prodajom fabrike budu izmirena sva potraživanja, rekao  je Vlaški.

Fabrika vunenih tkanina "Kulski štofovi" ostala je u državnom vlasništvu, odnosno nije privatizovana. Naime, u postupku restitucije pravo na sadašnju štofaru polagali su naslednici nemačkih porodica Huf i Brandeker, s udelom kapitala u Kulskoj tekstilnoj radionici, koja je 1905. prerasla u Fabriku vunenih tkanina i prediva.

D. Mlađenović