Milić: Pogrešno je Kfor popunjavati snagama iz regiona
KOSOVSKA MITROVICA: Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić izjavila je da je tendencija Kfora na Kosovu da se broj pripadnika u misiji što više poveća na račun zemalja članica NATO koje su iz regiona, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije
Mora se imati u vidu da je upravo u toku povlačenje NATO i američkih snaga iz Avganistana, koje je počelo 1. maja, a Bajden je najavio završetak do 1. septembra. Verujem da će predstojeći susret predsednika Aleksandra Vučića sa generalnim sekretarom NATO, koji će se izgleda desiti pre samita NATO 14. juna, za temu imati i odnos Srbije sa Kforom, ali i odnos pojedinih zemalja članica prema neustavno transformisanim KBS, koje su počele transformaiju u kosovske odbrambene snage, rekla je Milić za Kosovo onlajn.
Milić je reagovala na najavu hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana da će Hrvatska otvoriti vojni kamp na Kosovu.
Ona smatra pogrešnom ideju da se Kfor popunjava snagama iz regiona po logici „neće pucati brat na brata“, imajući u vidu očigledno odsustvo demokratske kontrole oružanih snaga u većini zemalja regionu i potpuno arbitrarno tumačenje odredaba međunarodnog prava, uključujući i Rezoluciju 1244 koje dolazi i sa političkog istoka i sa političkog zapada.
Mislim da je u ovom trentuku potrebno vođstvo vodećih zemalja članica NATO i da Mađarska koja će dobiti novog glavnokomandujućeg Kfora dobija uistinu vruć krompir, smatra Milić.
Milić je dodala da je duboko razočarana činjenicom da "Evropa očito u organizovanoj kampanji" predstavlja ugroženim OVK juga Srbije i spomenik komandantu Lešiju i to od strane Srbije.
Ona je navela da je to deo iste matrice, relativizacije terorističke komponente u OVK u sukobima na Kosovu, pre i posle demokratske tranzicije u Srbiji.
Čini mi se da klatno ide suviše u jednu stranu - Kosovo žrtva, Srbija agresor, iako je očito da je za vreme Đinđićeve vlade Srbija upravo uz pomoć NATO, bez civilnih žrtava, sprečila separatistiko-terorističku pobunu na jugu Srbije, i odnos države prema spomeniku teroristi nema nikakve veze sa etničkim pitanjima, zaključila je ona.
Petković: Najava formiranja vojnog kampa Hrvatske ozbiljna pretnja
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je večeras da bi eventualnim formiranjem hrvatskog vojnog kampa na KiM bili prekršeni Rezolucija SB UN 1244, princip dobrosusedskih odnosa Srbije i Hrvatske i ugrozila bi se bezbednost srpskog naroda na prostoru južne pokrajine.
Petković je za TV Pink ocenio da su današnje najave hrvatskog ministra spoljnih poslova probudile kolektivna sećanja srpskog naroda na 1941. godinu, ali i na devedesete godine i sva strašna stradanja Srba upravo od strane Hrvata i hrvatskih vojnika.
Pozvao je na mir i istakao da ako neko pokušava da gradi mir tako što preti državi Srbiji i najavljuje otvaranje nekakvih vojnih baza na prostoru Srbije, između ostalog ugrožava i bezbednost srpskog naroda na KiM koji se oseća nebezbedno.
Ističe da je se srpski narod još nebezbednije oseća jer se sve to dešava u danu kada južni deo Kosovske Mitrovice potpisuje ugovor sa tzv. vojskom Kosova o predavanju brda Crnuša za formiranje vojne baze tzv. vojske Kosova.
Krši se Rezolucija 1244, krši se princip dobrosusedskih odnosa između Srbije i Hrvatske i ugrožava se bezbednost srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. To su ozbiljne provokacije, ozbiljni napadi na koje nećemo ostati nemi, poručio je direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
SL: Formiranje hrvatskog vojnog kampa ugrožava mir
Srpska lista najoštrije se protivi najavi Hrvatske da na Kosovu i Metohiji gradi vojne baze, a gradonačelnici 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom u južnoj pokrajini ocenjuju da se na taj način ugrožava mir i spokoj građana.
Kako se navodi u zajedničkom saopštenju gradonačelnika 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom, najava da će na Kosovu i Metohiji biti građena vojna baza hrvatske vojske kod Srba izaziva sećanja na pogrom, ali i akcije etntičkog čišćenja Bljesak i Oluja.
Iza tih akcija su ostala spaljena srpska sela i gradovi, ubijeni i nestali Srbi, podsećaju u saopštenju i iz tog razloga izražavaju zabrinutost, ali i oštro protivljenje izgradnji bilo kakve vojne baze.
Upozoravaju da formiranje takve vojne baze ne doprinosi miru i stabilnosti.
Na ovim prostorima militarizacija je svima preko glave, i Srbima, i Albancima, ali i svim ostalim građanima, jer je svima potrebna ekonomska perspektiva, radna mesta i jačanje demokratije, poručuju i dodaju da je u tom smislu hrvatski ministar trebalo da najavi otvaranje fabrika, a ne da, kako navode, zvecka oružjem.