Naknada za konverziju „ukočila” 67 miliona evra investicija

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, od 2015. do 2019. na ime naknade za konverziju naplaćeno je svega sedam miliona evra, a čak 5.000 hektara građevinskog zemljišta stoji „zaključano“ i neizgrađeno jer investitori ne žele ponovo da plate za zemljište koje su već jednom kupili, objavljeno je u novom NALED-ovom biltenu.

Koliko je investicija propušteno zbog konverzije, pokazuje istraživanja NALED-a, koje obuhvata i 13 kompanija za koje se očekuje da na ime naknade za konverziju plate 3,2 miliona evra. Budući da ih visina naknade (oko 75 .000 evra po hektaru) destimuliše da to urade, država gubi investicije od čak 67 miliona evra, kao i zapošljavanje nekoliko desetina do nekoliko hiljada radnika po projektu, navodi se u tekstu.

„U postupak konverzije najčešće su ulazile domaće kompanije koje se, pored visine naknade, žale i na nejasne odredbe o obračunu naknade i dugotrajnu proceduru”, kaže potpredsednik Saveza za imovinu i investicije NALED-a i direktor pravnog sektora Erste banke Nikola Lapčević.

Primera radi, dodaje dalje, jedno domaće privredno društvo u postupku konverzije ima oko tri hektara zemlje u vrednosti od oko 300.000 evra, a za konverziju treba da plati čak milion evra, što je trostruko više od vrednosti zemljišta.

„Ipak, iako su podneli zahtev za konverziju, zahtev nije rešen gotovo četiri godine i blokira im investiciju od pet miliona evra i zapošljavanje 50 radnika”, navodi Lapčević.

Obveznici plaćanja konverzije su preduzeća koja su zemljište stekla u procesu privatizacije, stečaja ili kroz izvršni postupak. Pored toga što na osnovu prava korišćenja ne mogu da dobiju građevinsku dozvolu, ograničeni su i pri pokušaju da dobiju kredit ili garanciju banke jer nisu vlasnici zemljišta.

Predstavnici lokalnih samouprava su u anketi NALED-a kao problem s konverzijom istakli nepreciznosti u zakonu oko definisanja ko je obveznik naknade, načina utvrđivanja njene visine i prava na umanjenje. Takođe, kažu da je zainteresovanost privrede za pokretanje postupka konverzije veoma mala, najviše zbog nezadovoljstva visinom utvrđene naknade.

U gradovima i opštinama dodaju da su im kapaciteti za obradu zahteva mali i da je postupak potrebno pojednostaviti i automatizovati kako ne bi bio toliko dugotrajan.

Njihovo zemljište zbog svih ovih ograničenja gubi na vrednosti, a pogotovo strani investitori ne žele da ga kupe jer ne razumeju šta znači pravo korišćenja zemljišta i zašto mora da se konvertuje.

„Zahtevom da plate naknadu za konverziju da bi na svom zemljištu mogli da grade, od privrednika se traži da ga praktično ponovo kupe. Posebno su nezadovoljni i time što su stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na investitore koji su zemljište dobili besplatno”, naglašava Lapčević.

Ocenjuje da, kako nema ekonomske opravdanosti ulaganja u zemljište za koje je potrebno platiti naknadu, ne isplati se ni njegova prodaja, a pošto ne postoji obaveza konverzije, na okončanje svojinske transformacije u Srbiji možemo još dugo da čekamo.

„Zato kao jedino rešenje za ovu situaciju vidimo omogućavanje besplatne konverzije za sve, koja će otključati investicije, što je posebno važno u situaciji ekonomske krize izazvane pandemijom”, zaključio je Lapčević.    

Z. Delić