Sutra kamen temeljac, do septembra na Mišeluku 600 bolničkih kreveta

Urbanističkim projektom okoline Kovid bolnice na Mišeluku obuhvaćena je površina 2,15 hektara, na kojoj su novosadski urbanisti predvideli izgradnju pratećih sadržaja poput  distributivne kuhinje, kapele, kotlarnice, prostora za medicinske gasove, magacina i magacina za apoteke. Reč je o površini javne namene u jugoistočnom delu Mišeluka, uz petlju na kojoj se već decenijama okupljaju motoristi.

Na mestu budućeg bolničkog kompleksa, nedaleko od potkovice na petlji Mišeluk, aktuelnom planskom dokumentacijom je predviđen trospratni objekat namenjen javnim službama, te su urbanisti pre izbijanja epidemije koronavirusa predlagali da tu bude gerantološki centar. Taj prostor trenutno je neizgrađen, a urbanističkim projektom, koji je na uvidu, obuhvaćeno je sedam placeva, od kojih će biti formirana jedinstvena parcela za bolnički kompleks, dok je ostatak izdvojen za ulicu.

Nakon što je predsednik Republike Aleksanadar Vučić najavio gradnju Kovid bolnice u Novom Sadu, počele su pripreme za to, pa su odbornici gradske Skupštine na poslednjem zasedanju doneli odluku da, neposrednom pogodbom bez naknade, oko 25.000 kvadrata gradskog zemljišta na Mišeluku pređe u vlasništvo Republike. Osim toga, za komunalno opremanje prostora Novi Sad će izdvojiti 250 miliona dinara, a od tog iznosa iz buyetske rezerve je obezbeđeno 150 miliona, dok je preostalih 100 miliona dobijeno preraspodelom novca u okviru Programa uređivanja građevinskog zemljišta.

U okviru komunalnog opremanja će biti postavljene instalacije  vodovoda, fekalne i atmosferske kanalizacije, te izgrađene saobraćajne površine, kolovoz, pešačke i biciklističke staze. Takođe, predviđeno je i postavljanje javne rasvete, saobraćajne signalizacije, ali i urbanog mobilijara, klupa i kanti za otpatke. Nova zdavstvena ustanova imaće 600 ležajeva, 200 na intenzivnoj i 400 na poluintenzivnoj nezi. Nedavno je najavljeno da će za gradnju novog bolničkog kompleksa država izdvojiti 4,15 miliona dinara, te da će radovi biti završeni za oko četiri meseca, odnosno do 1. septembra.

Urbanističkim projektom definisan je položaj kompleksa, pratećih objekata, ali i parterno i hortikulturno uređenje slobodnih površina. Tim dokumentom je definisan i pristup kompleksu sa javne saobraćajne mreže, organizacija stacinarnog saobraćaja i internih saobraćajnica, kao i uslovi za priključenje objekata na infrastrukturu.

Gradski urbanisti su predvideli da od obuhvaćenih 2,15 hektara, prateći objekti zauzimaju 0,15, dok je za interne saobraćajnice namenjeno 0,88 hektara i 0,89 je izdvojeno za zelene i slobodne površine, a za kolovoz i trotoare i biciklističke staze planirano je 0,23 hektara.

Na prostoru bolničkog kompleksa prediđena distributivna kuhinja površine 392 metra kvadratana, kapela od 142 kvadrataa, kotlarnica (149 m²), te stanica medicinskih gasova (131 m²), magacin (432 m²), kao i magacin apoteke (228 m²), s tim da je visina svih pratećih objekata do jednog sprata.

Radi efikasnijeg i bržeg transporta hrane, jednospratni objekat distibutivne kuhinje smeštena je u neposrednoj blizini centralnih objekata. Hrana će biti pripremana u prizemlju zgrade, dok su na spratu planirani prateće prostorije, kancelarije, arhiva i sl.

Prizemna kapela predviđena je u severnom delu prostora, izdvojena u odnosu na parking i protok ljudi. U tom objektu će biti prijem preminulih, po potrebi obdukcija i smeštaj tela do trenutka predaje.

- Zdravlje nam je na prvom mestu, i svesni smo da nema zdravlja ako nemamo gde da se lečimo! Novi Sad će, stoga, najkasnije do 1. septembra dobiti novu kovid bolnicu, budući da je Vlada Srbije donela zaključak o početku njene izgradnje. Ova bolnica će biti u kovid sistemu dok traje pandemija, imaće kapacitet od 600 kreveta, a kad prestane potreba za tim, biće deo Kliničkog centra Vojvodine ili kako to već bude definisalo Ministarstvo zdravlja i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Novom Sadu fali opšta bolnica, zbog čega sekundarni nivo zdravstvene zaštite nije na nivou koji bismo želeli, a ovo je koncept koji smo dugo čekali i put kojim se konačno možemo izboriti za opštu bolnicu. Zdravlje Novosađana nema alternativu, investicije u zdravstveni sistem će to i dokazati- izjavio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Uz internu bolničku saobraćajnicu u neposrednoj blizini centralnih objekata planirana je kotlarnica. Prizemni objekat centralne stanice za medicinske gasove, kao i magacin za različite materijale, nalaziće se uz tehničku saobraćajnicu, na ulaznom delu parcele, kako prevoz robe ne bi remetio aktivnosti u bolnici. Osim distributivne kuhinje, u neposrednoj blizini bolničke zgrade planiran je i prizemni magacin apoteke, za skladištenje lekova i pratećeg potrošnog materijala.

Zamišljeno je da unutrašnja saobraćajnica bude kružnog oblika, a prostor bolničkog kompleksa će imati tri kolska priključka na planiranu saobraćajnicu uz istočnu granicu. Prvi (severni) širine 6,10 metara predviđen je za pristup, prvenstveno teretnih vozila, koja će dostavljati neophodne gasove, lekove i namirnice. Na približno 60 metara južno od tog priključka je drugi pristup širine 5,50 metara, a oko 50 metara južno od drugog je treći priključak iste širine. Kako je navedeno, drugi i treći pristupi su namenjeni za prilaz parkingu, za zaposlene u bolnici, a pešački i biciklistički pristupi predviđeni su uz prvi i drugi priključak na istočnu javnu saobraćajnicu. Projekt predviđa dvosmerno kretanje vozila, koje može biti regulisano i kružnim jednosmernim kretanjem. Južni krak saobraćajnice, u funkciji parkinga slepo se završava “T” račvom.

Na obuhvaćenom prostoru će biti ukupno 211 parkinga, 187 u južnom delu i 24 “VIP” mesta u severnom delu, s tim da će projektnom dokumentacijom naknadno biti definisan položaj i obeležavanje parkinga za invalide.

Urbanisti navode da zelene površine, pored opštih, imaju i svoje specifične funkcije - stvaranje maksimalno povoljnih biološko-sanitarno-higijenskih uslova u okolini zdravstvenih ustanova ali i stvaranje stvaranje lepšeg ambijenta za lečenje i oporavak bolesnika. Zelene površine bi, kako je planirano, trebalo da zauzimaju najmanje 30 odsto površine, od čega oko 60 mora biti visoka vegetacija. Oko kompleksa je planiran zaštitni pojas visoke lišćarske

vegetacije u kombinaciji s dekorativnim šibljem, koji predstavlja tampon zonu u odnosu na okolni prostor.

        Jovana Vukašinović

        Foto: F. Bakić