Od leukemije godišnje oboli oko 200 ljudi u Srbiji

U sedmici kada se obeležava Svetski dan borbe protiv akutnih leukemija, Udruženje „Leuka“ zajedno sa Ivanom Tomovićem, čiji je rođeni brat Miljan, preminuo prošle godine od leukemije, organizuje simboličnu izložbu fotografija i tribinu kako bi podigli svest o značaju donorstva kostne srži.

S obzirom na to da je Ivanov brat, Miljan Tomović, preminuo jer je transplantacija kostne srži bila kasno izvršena, Udruženje želi da skrene pažnju javnosti na značaj sređivanja, unapređivanja i povećavanja broja donora u Nacionalnom registru donora koštane srži. Miljan je prošle godine izgubio bitku sa ovom bolešću, upravo na Svetski dan borbe protiv leukemije u svojoj 35 godini.

- Velika mi je želja i životni cilj da u znak sećanja na mog brata, učinim sve kako bi drugi u Srbiji izbegli njegovu sudbinu. Mom bratu transplantacija je bila kasno urađena iz dva razloga. Prvi, zato što u Srbiji nije bilo adekvatnog donora, a drugi, jer je prvi donor koji je pronađen preko Svetskog registra odustao, a sledeći na listi nije bio potpuno podudaran sa Miljanom. Nažalost, kada su matične ćelije stigle, za mog brata već je bilo kasno. Bolest mu se vratila, a transplantacija nije uspela. Stoga je neophodno da prestanemo da se oslanjamo na donore iz svetske baze i značajno povećamo broj donora u sopstvenom registru. Cilj nam je da nakon edukativne tribine, izložbe fotografija, kao i sličnih akcija planiranih ove godine u sklopu „Leuke“, registar podignemo na makar 20.000 donora - istakao je Ivan Tomović.

Naučno je dokazano da se, kada je donor sa istog geografskog područja kao i pacijent, značajno povećava procenat uspešnosti transplantacije, čak za više od 30 odsto. U Srbiji Nacionalni registar donora kostne srži sa nepunih 9.000 registrovanih smatra se neadekvatim za to da se obolelima od akutnih leukemija pruži šansa za izlečenje. Poređenja radi, Hrvatski registar ima više od 80.000 registrovanih osoba.

Predsednik „Leuke“ ističe neophodnost da se Nacionalni registar donora kostne srži (matičnih ćelija) podigne na nivo koji će imati smisla za zemlju veličine Srbije.

- Informacija o registru u Repubici Srbiji praktično da nema. Manja količina podataka, koja postoje na dnu veb stranice Instituta za transfuziju krvi, a koja se završava na stranici čiji sadržaj niko ne održava, ukazuje da potencijalni donori ne mogu da dobiju nikakvu informaciju. Ovde se, pre svega, govori o pacijentima koji boluju od akutnih leukemija i kojima je transplantacija možda jedina šansa za preživljavanje - objašnjava Predrag Slijepčević.

Da bi se problem dugoročno rešio i postigao relevantnu veličinu (preko100.000 donora) potrebna je podrška, proaktivnost građana i ostalih relevantnih institucija koje su za ovu temu zadužene.

Uzimanje uzoraka potencijalnih donora

Iz Udruženja apeluju da je sada trenutak da zajedno dokažemo svetu da smo veći i jači i od sebe samih. Kako bi pospešili dobru volju onih koji žele da postanu donori kostne srži, uzimanje uzoraka biće organizovano u prostorijama Crvenog Krsta - Aranđelovac, ulica Ive Andrića, od 10 do 14 sati, 24. aprila.

LJ. Petrović