U Arhivu grada otvorena Izložba o logoru u Jasenovcu
Multimedijalana izložba “Koncentracioni logor Jasenovac 1941-1945. godina” otvorena je juče u Istorijskom arhivu grada, simbolično na dan kada je pre 76 godina zvanično prestao da postoji zloglasni logor, a građani će je moći pogledati do 22. juna.
Izložbu je otvorio generalni sekretar Skupštine Autonomne pokrajne Vojvodine Nikola Banjac, koji je podsetio da je iz pravnog ugla genocid zločin koji nikada ne zastareva, ni po jednom zakonu, ni u jednoj zemlji na svetu, te da je ćutanje o zločinu njegovo prikrivanje.
Direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada Petar Đurđev kazao je da je kultura sećanja, pogotovo na ovakve događaje, bitna za definisanje svakog društva, jer pokazuje ono što jesmo, odnosno da kad pričamo o našoj tradiciji uglavnom se sećamo velikih junaka, ali treba znati i da smo bili žrtve, proganjan i izbegli. - Moramo se sećati ovakvih momenata, jer nam to može pomoći da predvidimo i našu budućnost - pojasnio je Đurđev. - Ne živimo u periodu istorijske revizije, već distorzije, kad određeni pokušavaju da iskrive istorijske činjenice. Zato je bitno da svedočimo na osnovu autentične istorijske arhivske građe o onome što nam se događalo, jer ako mi ne budemo pričali o našim žrtvama, to niko neće uraditi za nas.
Postavku su pripremili viši kustos-arheolog Tanja Tuleković i viši kustos-istoričar Dejan Motl, koji je rekao da je tog dana grupa jasenovačkih logoraša krenula u proboj kako bi se spasili od užasa i sigurne smrti koja ih je čekala, a preživelo ih je samo 169.
- Izložba se sastoji iz više celina, a na počektu je dat hronološki pregled događaja u tom periodu, dok su na panoima prikazani detalji i informacije o zbivanjima u logoru - kazao je Motl. - Pokušali smo da izdvojimo one momente koji su ostavili najdublje ožiljke i sećanja na logoraše - stradanje Srba s Kozare, Roma i dece. Jasenovac je bio jedan od većih logora koji su postojali na teritoriji Evrope, imao je mnogo sličnosti s Aušvicem ali se razlikovao i po tome što je bio proizvod Nezavisne države Hrvatske, odnosno Nemci nisu učestvovali u organizovanju njegovog rada i bio je, možda, najbrutalniji -procenjuje se da je bilo oko 700.000 žrtava. Područje Donja Gradina svedoči o razmerama zločina koji se dogodio. Do danas je utvrđeno 105 masovnih grobnica i taj broj sigurno nije konačan.
U realizaciji izložbe učestvovala je Javna ustanova „Spomen područje Donja Gradina“, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije. Autori su koristili dokumentarni materijal, muzejske predmete i foto-video materijal, nastojeći da predstave hronološki pregled najvažnijih činjenica o koncentracionom logoru Jasenovac.
S. Kovač