Pandemija smanjila natalitet širom sveta

Studija Tomasa Sobotke, demografa Akademije nauka Austrije, pokazuje da ni u jednoj zemlji sveta, koja je obuhvaćena istraživanjem - 15 članica EU, Švajcarska, SAD, Rusija, Južna Koreja, Tajvan, Norveška i Ukrajina - devet meseci posle početka pandemije nije došlo do povećanja nataliteta.

Štaviše, vidljiv je i jasan pad nataliteta, koji u Španiji, na primer, iznosi 20 odsto.

Najveći pad nataliteta zabeležen je u državama u kojima je prvi talas pandemije izazvao visoke stope infekcije i smrtnih slučajeva, kao što su Španija i Italija.

U Italiji je natalitet opao za osam odsto.

Upadljiva je i situacija u Mađarskoj, gde je došlo do rasta broja rođenja dece do devetog meseca posle početka pandemije, a u novembru je broj stagnirao, da bi u decembru pao za osam odsto, a u januaru za 10 procenata.

U Austriji je natalitet opao za 5,5 odsto, što odgovara prosečnom trendu svih analiziranih država.

U Danskoj, Finskoj i Norveškoj natalitet je ostao stabilan.

Sobotka ocenjuje da se uzrok pada nataliteta treba tražiti i u ekonomskim, ali i zdravstvenim razlozima, jer žene strahuju da ostanu u drugom stanju u vreme pandemije.

Sobotka smatra da će pandemija kovid-19 imati posledice i pošto bude prošla.