Bečki ekonomski institut: Srbija veoma uspešna u vremenu krize

 

Istakao je da su tome doprineli odlični odnosi sa Rusijom, ali je dodao da vakcine Srbija dobija iz Kine.

 

Institut u svojoj studiji ocenjuje da su zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope pandemijsku 2020. godinu ekonomski bolje prošli nego zapadne zemlje EU.

 

Za tekuću godinu Instituta u svojoj prolećnoj prognozi za istočnu Evropu očekuje ekonomski rast od 3,8 odsto, slično onom u evrozoni.

 

"Naše analize pokazuju da je istočna Evrope relativno dobro prošla kroz pandemiju 2020“, objasnio je Griveson.

 

Rekao je da je realni BDP u 23 analiziranih zemalja u proseku pao za 2,3 odsto, što je svega jedna trećina od pada u evrozoni.

 

Objasnio je da su mere u borbi protiv pandemije na zimu bile „slabije“ nego tokom prvog talasa, i ljudi su mogli više da rade.

 

Takođe, smatra Griveson, povučene su pouke iz finansijske krize, što je pomoglo u savladavanju korona krize.

 

Krizom, dodaje, bile su pogođene pretežno zemlje sa većim uslužnim i turističkim sektorom, kao što su Italija, Španija, a na Zapadnom Balkanu Hrvatska i Crna Gora.

 

"Samo su Crna Gora i Hrvatska imale veći pad od evrozone“, konstatovao je Griveson.

 

Ekonomski oporavak, prema ekspertu Instituta, ove će se godine, nakon snažnog rasta infekcije preko zime, usporiti.

 

U naredne tri godine za sve 23 privrede istočne Evrope očekuje ekonomski oporavak, ali sa velikim razlikama u brzini.

 

Dok će Srbija i Turska brzo da se vrate na put privrednog rasta, zemlje kao Češka, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Moldavija će tek 2022, a Crna Gora 2023, uspeti da se vrate na „predpandemični nivo BDP-a, pokazuje prognoza.

 

Najveći rast u ovoj godini će beležiti jugoistočna Evropa, ukazuje se u studiji.

 

Eksperti bečke organizacije očekuju rast u Crnoj Gori u visini od 6,5 odsto, Turske za 5,8 odsto, Srbije za pet procenata, Kosova za 4,8 odsto, Hrvatsku za 4,5 procenata, isto koliko se prognozira i za Albaniju.

 

Međutim Institut ističe da se radi, na jednoj strani o zemljama koje su monetarnom i fiskalnom politikom uspešno ublažile pad kao Turska i Srbija, i na drugoj strani zemlje čija je privreda prošle godine pala kao što su Hrvatska i Crna Gora koje sa niskog nivoa moraju da se oporavljaju.

 

Što se Srbije tiče, Institut očekuje snažan rast, jer je ona, kako se navodi, uz visok budžetski deficit brzo ciljanim merama pomoći reagovala.

 

Takođe je, kako se dodaje, i Severna Makeodnija fiskalno-politički reagovala, ali mnogo kasnije, zbog čega tamošnji rast ove godine neće biti tako visok kao Srbije.

 

Turska je, objašnjava Griveson, niskikm kamatama i porastom kredita podrzala privredu.

 

"To, međutim, sadrži i rizike, i srednje i dugoročno nije najbolja opcija", konstatovao je on.

 

Najslabiji rast realnog BDP-a ove godine će, prema prognozi NJIINJ, imati Estonija sa 1,2 odsto, Belorusija sa 1,5 procenata, Litvanija (2,1 odsto), Bosna i Hercegovina (2,5 odsto), Bugarska (2,5 odsto) i Letonija (2,8 procenata).

 

To je prouzrokovano, objašnjava Institut, ili na novom zaključavanju ili na ograničenim fiskalno-političkom prostoru za delovanje.

 

Griveson ističe da turizam Hrvatske i Crne Gore ove godine neće ni približno dostići nivo od 2019. godine.

 

Eksperti ukazuju da je prognoza i dalje, zbog i dalje visokog broja infekcija, nesigurna.

 

"Sve dok stopa vakcinacije ne bude rasla, postoje rizici pada u prognozi", navodi Bečki ekonomski institut.