Trener rukometaša Vojvodine Boris Rojević ruši rekorde: Napad pobeđuje, odbrana osvaja

Vlasnik je osam titula i šest Kupova. Strateg Boris Rojević može da se pohvali da za tri godine, koliko predvodi seniorski sastav, ima fišerovski rezultat - osam trofeja od osam pokušaja.

Pre neki dan Vojvodina je u Smederevu osvojila trofej Kupa, a kako sada stvari stoje samo teoretski neko može da joj oduzme titulu, jer sedam kola pre kraja šampionata ima prednost od četiri boda u odnosu na prvog pratioca Metaloplastiku, a mala je verovatnoća da neku od preostalih utakmica može da izgubi.

Da li ste se umorili od  osvajanja trofeja?

- Nikako! Svaki put strast je ista, iz sezone u sezonu i veća. Rukomet je moj život i svaki pehar različito doživljavam. Najteže mi je bilo prilikom osvajanja prvog trofeja pošto nisam ja selektirao ekipu, bilo je izuzetno teških  momenata. Sa dva tinejyera (Tomić 18 godina i Nikolić 16) osvojio sam prvi pehar, kada je pola ekipe bilo povređeno, a druga polovina uvređena. Svaki trofej mi je drag na svoj način. 

Možete li da pojasnite Vojvodininu dominaciju unazad devet godina?

- Suština je u sistemu. Posle prve moje sezone složio sam ekipu, a neki igrači su morali da odu. Jedan od glavnih dobitnih argumenata je bio taj da sam birao igrače i saradnike, dobre ljude spremne da se posvete i podrede kolektivu. Radimo po pet-šest sati dnevno (dva treninga i video analiza) imamo odličnu atmosferu, tako da rezultati jednostavno nisu mogli da izostanu. Imao sam i maksimalnu podršku uprave.

Retko se desi da vas, kada osvojite trofej, neko od rivala ne prozove da su sudije bile na vašoj strani?

- Spremni smo da svako ko misli da je oštećen da mu platimo ekspertizu, ali se plašim da će se onda videti da se upravo rivalima malo pomoglo. Svaki put uz analizu utakmice uradimo i analizu suđenja. Odgovorno tvrdim da ni na jednoj takmici Vojvodini niko nije dao ni jednu, jedinu loptu, a i ne treba joj pomoć sudija. Kada pogledam ostale sportove, prvak se uvek proziva da ima sudije na svojoj strani. To se uvek radi sa namerom. Kada arbitri dele pravdu Vojvodini sude nam lošije da ih sutra ne bi neko, kao što je to uradio trener i igrač Partizana, prozivao. Jednostavno ulaze sa pritiskom da ih neko ne prozove da su naginjali na našu stranu, pa onda mi budemo oštećeni, a rivalima dodele tri-četiri lopte. Rivalima ni to nije dovoljno - hoće deset. Znaju da nisu oštećeni, ali namerno pritiskaju sudije da bi dobili još koju loptu - smatra Rojević.

Koja je prednost Vojvodine u odnosu na najveće rivale?

- U najvećoj meri u onome što sam već rekao (rad, biranju pravih momaka, atmosfera...). Prve godine imali smo mi nekoliko velikih igračkih imena, koja su otpadala sa “povredama”, pa sam ostao sa klincima, pivotom Ratkovićem, jedinim levim bekom Tomićem, Nikolićem, pa smo uzeli trofej. Da su ostala ta velika imena, koja nisu bila sjajna za kolektiv, možda bih prošao kao moji prethodnici, koji su ostali bez trofeja. Našu snagu vidim u odabiru dobrih i vrednih ljudi, uz dobar i kvalitetan rad i međusobno poštovanje. Veoma je važno da igrači budu zadovoljni.

Vojvodina je pokazala da iz kriznih trenutaka na utakmici zna da izađe kao pobednik.

- Po prirodi sam trener defanzivac i moja je filozofija ove igre da napad pobeđuje, dok odbrana osvaja. Evo, tri godine za redom to daje rezultat. Naš sistem odbrane donosi rezultate. Poslednji primer je iz finala Kupa kada nam je Metaloplastika dala svega 17 golova, a inače postižu i po 30.

Na domaćoj sceni ostvarili ste rezultate koji mogu da se porede sa Metaloplastikom iz najslavnijih dana. Zašto nema značajnijih uspeha na međunarodnoj sceni?

- Ne bih se složio s tim. Mi poslednje dve godine u Seha ligi imamo najbolji rezultat od svih srpskih klubova. Ove godine se nismo prijavili za EHF takmičenja zbog korone, a prethodnih smo imali dobre partije. Najveći problem je bilo igranje kvalifikacija za Ligu šampiona. Za to takmičenje mi imamo izuzetno skroman buyet i ne možemo da se ravnopravno nadmećemo sa kud i kamo bogatijim klubovima. Primera radi, kada smo pre neku godinu igrali LŠ malo je falilo da se ugasi klub.  

Da li verujete da će Vojvodina sezonu završiti sa još jednom titulom, devetom po redu?

- Verujem, samo biće teže nego što se to u ovom momentu očekuje, pošto imamo mnogo povređenih igrača i potrošenih u Kupu. Slede nam dve najvažnije prvenstvene utakmice, u Pančevu i sa Železničarem na našem terenu. Ako uspemo da slavimo protiv Dinama, a neće da bude lako, odradili bismo 80 odsto posla i sasvim bismo se približili novoj tituli – predviđa  Rojević.

Jovo Galić