Dokumenta o zločinima NDH objavljena pola veka od zabrane

U 10 knjiga sabrana je arhivska građa koju je 1945. i 1946. godine prikupila Pokrajinska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini, ali i u logorima Jasenovac i Jadovno, kao i dve specijalne komisije koje su ispitivale ponašanje domaćih Nemaca (folksdojčera) pre rata, za vreme rata i za vreme okupacije.

Priređivač knjiga, muzejski savetnik i bivši direktor Muzeja Vojvodine Drago Njegovan, kaže za Tanjug da je u 10 knjiga objavljeno oko 2.700 stranica arhivske građe, oko 200 plakata i letaka i oko 300 dokumentarnih fotografija.

O masovnim zločinima NDH, osnovane 10. aprila 1941. godine, na području današnje Vojvodine sporadično su se objavljivale publikacije, poput knjige ''''Vojvodina u NOR-u'''' objavljene 80-ih godina koju je priredio akademik Čedomir Popov.

Njegovan podseća da je o zločinima NDH pisala i hrvatska istoričarka Fikreta Jelić Butić, kao i da su objavljeni memoari ''''Zapisi iz NDH'''' Edmunda Gleza fon Horstenaua, nemačkog oficira Vermahta u Pavelićevom Zagrebu.

Međutim, prema rečima Njegovana pola veka je postojao ''''embargo'''' na publikovanje građe, čije je prikupljanje Pokrajinska komisija završila 1947. godine kada je objavljena knjiga ''''Zločini okupatora i njihovih pomagača u Sremu'''', a objavljena je i knjiga koja se odnosila na zločine u Baranji i Bačkoj.

''''Najavljen je nastavak, ali je iz političkih razloga to obustavljeno i tiraž od 7.000 primeraka je skoro uništen, tako da su te knjige postale rariteti. Od 1997. godine moglo se slobodno pristupiti toj građi i publikovati je, ali to niko nije uradio'''', naveo je Njegovan.

Ističe da ta građa treba da bude dostupna javnosti i naučnim i prosvetnim radnicima i objašnjava da je reč o istorijskim dokumentima i nalazima Komisije koji, kako kaže, ne opisuje samo događaje, već sadrži spiskove ratnih zločinaca i narodnih neprijatelja.

''''Verovatno je to jedan od razloga zašto ta građa nije ranije publikovana. Mnogi od zločinaca su bili živi, imali su porodice, rodbinu, zbog politike bratstva i jedinstva niko se nije ranije usuđivao da to publikuje'''', kaže Njegovan.

Objašnjava da je građa nastala na osnovu ispitivanja brojnih svedoka, zaplenjenih dokumenata i materijala okupatora i dodaje da je utvrđen spisak od 32.000 žrtava ustaškog režima u Sremu, od čega oko 30.000 civila.

''''U svakom od tih elaborata govori se o odgovornosti, ali i o materijalnoj šteti. U NDH nisu uništavani samo Srbi, Jevreji i Romi, već cela istorija - zabranjeno je ćirilično pismo, porušeni manastiri, crkve, biblioteke, muzeji...'''', navodi Njegovan.

Ističe da je koncept NDH bio totalni genocid i da se sprovodila parola da trećinu Srba treba pobiti, trećinu pokatoličiti, a trećinu proterati.

''''Ceo državni aparat - ideološki, represivni, lokalni organi, sve je upotrebljeno da se unište oni koji su planirani'''', kaže Njegovan.

Prva knjiga se odnosi na uspostavljanje NDH, donošenje rasnih zakona i pokušaje pokatoličavanja koje je trajalo do aprila 1942. godine, a 240.000 Srba primilo katoličku veru.

''''U NDH je živelo blizu dva miliona Srba, to je ogroman broj koji je trebalo uništiti. zato je došlo do otpora i spasavanja golih života. Bilo je boljih i gorih godina po tom pitanju,a 1942. godina je bila najtragičnija'''', kaže Njegovan i podseća da je te godine u Sremu sprovođena akcija Viktora Tomića u kojoj je 6.000 Srba ubijeno, a 10.000 Srba odvedeno u logore.

Njegovan kaže da je sledeća 1943. godina zapamćena po vešanjima Srba uz prugu duž Srema.

''''Nemci su imali parolu 100 za jednoga, a Hrvati 10 za jednoga, ali to je bilo samo formalno. Ubijali su koga god su uhvatili. Reč je o totalnom genocidu i to dokazuju ovi elaborati'''', kaže Njegovan.