Međunarodna vazdušna luka planirana u srcu Vojvodine

Novosadski aerodrom prostiraće se na oko 300 hektara, 15 kilometara od Srpske Atine, odnosno na potesu između Kovilja, Budisave i Šajkaša u blizini auto-puta A1, koji se nadovezuje na međunarodni put E-75 i poneće kodnu oznaku 4E, što znači da će spadati u najopremljenije. U dokumentu je pojašnjeno da neposredna blizina pruge predstavlja potencijal za razvoj robnog i multimodalnog transporta.

S obzirom na to da u Vojvodinu stižu velike inostrane investicije izgradnja regionalnog aerodroma postala je potreba, a u te svrhe je već predviđen aerodrom „Novi Sad – Čenej”. Za razliku od vazdušne luke koja je predviđena Prostornim planom Srbije, s „Čeneja”, koji je udaljen petnaestak kilometara od Novog Sada, poletaće avioni niskobuyetnih kompanija, turistički i radnički čarter-letovi, te avio-taksi letovi, a zadržaće i sportsko-poljoprivrednu namenu. Da je tako nešto izvodljivo i isplativo dokazalo je sletanje aviona na direktnom međunarodnom letu iz Minhena u avgustu 2019. godine kada je doputovao direktor nemačke firme „Maminger”, kako bi održao sastanak u pogovnu svoje fabrike u Gospođincima.

Predsednik Aero-kluba „Novi Sad” Dragoljub Samaryić je tada pojasnio da u Vojvodini živi oko 2,2 miliona građana i da treba voditi računa o njihovim potrebama. Mnogi smatraju da je vazdušna luka „Nikola Tesla” blizu i da će se Fruškogorskim koridorom još brže stizati do prestonice, pa smeću s uma da su Novi Sad i Vojvodina postali centri velikih inostranih investicija. Prema njegovim rečima u 21. veku je potrebno ljudima iz poslovnog sveta obezbediti najbrži način dolaska i odlaska iz svojih fabrika, a to je avio-prevoz i naglasio je da mogućnost upotrebe regionalnog aerodroma u srcu Vojvodine može samo privući još investitora i ubrzati ekonomski razvoj. I u Prostornom planu Srbije prepoznat je značaj čenejskog aerodroma, te je najavljena njegova modrenizacija i opremanje.

Prema Planu izgradnje aerodroma “Novi Sad – Čenej” u jugoistočnom delu biće izgrađen kompleks sa svim pratećim sadržajima na površini od 70,87 hektara, dok će u severozapadnom delu biti smešteni poslovni sadržaji na 8,78 hektara, kao i salaša na oko 32 hektara. Poletno-sletna staza biće dugačka nešto više od 1.600, a široka 30 metara, i za razliku od međunarondnih aerodroma imaće kodnu oznaku 3C, što znači da će na njega moći da sleću avioni s rasponom krila od 24 do 36 metara i maksimalnim kapacitetom od oko 100 mesta. Takođe, planirano je da aerodrom ima i oznaku 2C, koja će se odnositi na travnatu poletno-sletnu stazu dužine 1.000 i širine 30 metara.

Srbija trenutno ima 33 aerodroma, a za međunarodni avioprevoz se koriste tri - “Nikola Tesla” u Beogradu, “Konstantin Veliki” u Nišu i “Morava” u Kraljevu. Prema Prostornom planu na “Konstantinu Velikom” i “Moravi” bi u narednih deceniju ipo trebala biti izgrađena nova i rekonstruisana postojeća infrastruktura, aerodrom u Prištini obnovljen i izgrađeno više manjih vadušnih luka.

S. Kovač