Najmlađi srpski velemajstor Luka Budisavljević

Ovaj vanserijski uspeh plod je kako neospornog talenta, koji je u Luki prepoznao i naš legendarni velemajstor Ljubomir Ljubojević, tako i marljivog višegodišnjeg rada. A o tome šta je bilo presudno da odluči da se bavi šahom, kako je tekao njegov šahovski razvoj i ko je najzaslužniji za to što je za nešto manje od dva meseca osvojio sve tri velemajstorske norme, razgovarali smo upravo sa – Lukom Budisavljevićem (16).

Kao mali trenirao si paralelno hokej na ledu i košarku. Šta je bilo presudno da ove aktivne discipline zameniš šahom i posvetiš mu se u potpunosti?

Da, kao mali sam bio prilično aktivan, trenirao sam dva sporta i uz to skijao na vodi, vozio rolere, plivao, penjao se na stenu i po ceo dan jurcao sa sporta na sport. U svemu tome sam jako uživao i bio poprilično uspešan. I danas čuvam diplome, pehare i medalje iz različitih disciplina. Šah je bio način da nakon svega sednem i odmorim se fizički, a istovremeno se takmičim. Volim da se takmičim i da pobeđujem, a moja strast su i putovanja. Svetska (FIDE) i evropska (EŠU) šahovska federacija imaju sjajno organizovan sistem takmičenja za najmlađe šahiste. Svake godine organizuju Prvenstva sveta i Evrope, na koje pozivaju kadetske prvake država članica. Saznanje da je potrebno da pobedim na individualnom Kadetskom prvenstvu Srbije, da bih putovao i predstavljao svoju zemlju, mi je davalo motivaciju za treniranje i odlučnost da pobeđujem. To je bilo presudno da šest puta zaredom budem kadetski prvak Srbije. Obišao sam, zahvaljujući šahu, polovinu evropskih zemalja, ali i udaljene zemlje i gradove, kao što su: Al-Ain (Ujedinjeni Arapski Emirati), Durban (Južnoafrička Republika) i Montevideo (Urugvaj).

Da li je tvom meteorskom usponu više doprineo urođeni talenat ili marljiv rad?

Mislim da je nesporan moj talenat, kao i da je uz njega marljiv rad bio apsolutno neophodan, ali to nije dovoljno i ne mislim da je ovo meteorski uspon. Nedostajala je finansijska podrška da ovaj uspeh postignem i ranije. Trenutno sam treći u Evropi i peti na svetu u svom godištu, a znam da mogu i više, posebno imajući u vidu kakvu podršku imaju moji vršnjaci iz drugih zemalja.

Ko su bili tvoji treneri i koliko vremena dnevno si u početku provodio za šahovskom tablom?

U prvih godinu-dve trener mi je bio selektor kadetske reprezentacije Srbije, intermajstor Zoran Arsović, koji mi je preneo neka ključna znanja i uputio me u tajne ove lepe igre. Na žalost, zbog finansijskih uslova, već sa deset godina ostao sam bez stalnog trenera i okrenuo se samostalnom radu na kompjuteru.

Sa kim sada radiš na svom šahovskom usavršavanju i da li bi želeo da u budućnosti ostvariš saradnju i sa nekim vrhunskim trenerom iz inostranstva?

I dalje radim samostalno, a svestan sam da bi mi vrhunski šahovski trener omogućio da napredujem još brže. Tu se opet vraćamo na pitanje podrške, koja bi morala da bude daleko veća, jer je cilj koji vidim pred sobom – osvajanje svetskog šahovskog vrha – veoma dalek i teško ostvariv bez ozbiljne podrške i pomoći šire društvene zajednice. Nadam se da će se sada, kada sam postigao ove uspehe, stvoriti bolji uslovi da u većoj meri ispunim svoje potencijale. Od 7. do 21. aprila ove godine u Rejkjaviku na Islandu se održava Pojedinačno prvenstvo Evrope, a ja još uvek nemam rešeno pitanje finansiranja svog nastupa i to me brine.

Koju školu pohađaš i da li planiraš da nastaviš svoje obrazovanje na nekom od fakulteta ili je šah tvoj životni poziv?

U osnovnoj školi bio sam učenik generacije OŠ „Kralj Petar Prvi“. U osmom razredu osvajao sam nagrade na okružnim takmičenjima iz različitih školskih predmeta, kao što su matematika, fizika, geografija, istorija, biologija, srpski jezik. Iz matematike sam u šestom razredu osvojio prvu, a u osmom drugu nagradu na republičkom takmičenju, uz kuriozitet da sam kroz osnovnu školu na takmičenjima opštinskog i okružnog nivoa skoro uvek imao maksimalnih 100 poena. Zbog šaha i šahovskih obaveza upisao sam Sportsku gimnaziju u Beogradu. To je gimnazija opšteg tipa, ali se od klasičnih gimnazija razlikuje po tome što omogućava vrhunskim sportistima da svoje školske obaveze prilagode sportskim, uz veliko požrtvovanje, razumevanje i trud nastavnog kadra, na čelu sa direktorkom Ivankom Kovačević. I tu sam nastavio sa uspesima iz matematike i osvojio drugu nagradu na republičkom takmičenju. Svakako da imam nameru da nastavim sa obrazovanjem, studiram i završim fakultet, a što se šaha tiče, neophodno je da igram na što jačim svetskim turnirima da bih dalje napredovao.

Koji klubovi, za koje si igrao, su bili najznačajniji u tvom šahovskom razvoju?

Da krenem po redu. Šahovski klub „Jugović“ iz Kaća je prvi klub za koji sam nastupao u seniorskoj konkurenciji, i to već sa 11 godina. Predsednik kluba, gospodin Miroslav Kopanja, koji je tada bio na čelu Šahovskog saveza Srbije, prepoznao je moj talenat. Dve godine kasnije, sa 13 godina, nastupao sam dve sezone zaredom na prvoj tabli u ŠK „Vojvodina“ iz Novog Sada u Drugoj ligi Srbije – grupa Vojvodina i koristim ovu priliku da se zahvalim saigračima, a naročito kapitenu Darku Ukropini, na poverenju. Posebno zadovoljstvo mi je bilo da tri godine nastupam za ŠK „Bogoslov“ iz Beograda i krajem 2018. godine ispunim uslov za titulu FIDE majstora. Sa 15 godina 2019. godine nastupio sam na Prvoj ligi Srbije za ekipu ŠK „Naftagas“ iz Elemira, gde su sjajna atmosfera u ekipi i predsednik kluba gospodin Mile Jankov doprineli mojim dobrim igrama i osvajanju druge intermajstorske norme. S obzirom na to da kao junior imam pravo nastupa za dve ekipe, izabrao sam kao najjaču Drugu ligu Srbije – grupa Centralna Srbija i zaigrao za ekipu ŠK „Rudar“ iz Kostolca. Osvojio sam te 2019. godine i preostale dve norme i postao intermajstor. Prošle godine u oktobru, igrajući za ŠK „Rudar“ na prvoj tabli, sa devet poena iz 11 partija, osvojio sam svoju prvu velemajstorsku normu i najavio da imam snagu velemajstora i da mi samo treba omogućiti da igram odgovarajuće turnire.

Kako bi prokomentarisao svoje učešće na upravo završenom Šampionatu Srbije za muškarce?

Pre svega sam ponosan što sam se sa 16 godina našao u finalu Pojedinačnog prvenstva Srbije, u društvu deset naših najjačih šahista. Takođe sam ponosan na činjenicu da sam pobedio u tom trenutku prvog igrača na srpskoj rejting listi, velemajstora Ivana Ivaniševića, kao i najstarijeg igrača na turniru, dugogodišnjeg reprezentativca i selektora, velemajstora Branka Damljanovića.

I za kraj, kakvi su tvoji planovi za tekuću godinu i koje nove ciljeve pred sebe postavljaš?

Planovi za ovu godinu su da nastupam na najjačim svetskim turnirima, kako bih što pre „napao“ sledeći cilj – rejting od 2600 poena, a za to mi je potrebna podrška neke društveno odgovorne kompanije ili šire društvene zajednice. Naravno, velika želja mi je da ove godine nastupim za seniorsku reprezentaciju Srbije na predstojećem Ekipnom prvenstvu Evrope. Osim toga, voleo bih i da pronađem u Srbiji ekipu sa ambicijom i mogućnostima za osvajanje šampionske titule u Prvoj ligi Srbije – zaključio je naš najmlađi velemajstor Luka Budisavljević.

Pripremila: Iva Uzelac