KOTRLJANJE RAVNICOM Sejalica iz domaće radinosti olakšava posao

Gazdinstvo Lazić u svom vlasništvu ima deset hektara oranica i obrađuje nešto iz zakupa, a uz klasično ratarenje posvećeni su i povrtarstvu. 

Posao u setvi semena povrća u stiroporske kontejnere Lazići su obavili brzo i precizno zahvaljujući sejalicama iz domaće radinosti. Petar Lazić (34), po struci mašinski tehničar, jedno vreme je radio u Domu zdravlja u Inđiji kao magacioner, ali pošto je ostao bez posla, zajedno sa ocem Brankom, majkom Verom i sestrom Ljiljanom posvetio se unapređenju gazdinstva.

- Od kada za setvu rasada koristimo sejalice posao obavljamo mnogo brže i lakše, uz vredne ruke članova porodice i rođaka. U odnosu na ručno obavljanje setve, otprilike možda je to i deset puta, jer nismo precizno procenjivali. Ide to sada brzo i uradi se za jedan dan, od jutra do večeri, za naše potrebe - kaže Petar Lazić.

Petrov otac Branko Lazić je nosilac gazdinstva koje nije veliko, a povrće uzgajaju na jednom katastarskom jutru, na parceli koja je blizu kuće, pod baštama, gde imaju i bunar odakle crpe vodu za navodnjavanje useva.

- Od povrća gajimo paprike, kupus i karfiol, a paprika zauzima najveći deo te njive. Pored povrtarstva i ratarenja, ušli smo i u proizvodnju sejalica, gde smo još na početku, ali polako razvijamo i taj deo posla. Dok sam bio zaposlen nije bilo lako ispunjavati obaveze na poslu i kod kuće. Moglo je ali je bilo jako teško - rekao je Petar.         

U ratarenju, gde su u setvenoj strukturi gazdinstva zastupljeni uglavnom pšenica i kukuruz, Lazići za obradu nisu imali poteškoća jer raspolažu neophodnom mehanizacijom, koju su uspevali u prethodnim godinama i da obnave...

- Maksimalno ulažemo u proizvodnju, dobro nam i rađa, pa uspevamo da obezbedimo egzistenciju, tako jer kada se sve sabere otac i ja na malom gazdinstvu otprilike zaradimo po prosečnu platu - napominje Petar.

Petar je odlučan korak načinio da im bude lakše u povrtarstvu, posebno da bi olakšao posao u setvi rasada povrća. Tragao je na internetu i video da ima ponude sejalica, pre svega automatskih, pa su Lazići odlučili da ih sami naprave, malo pojednostave i prilagode svojim potrebama. Takođe, otišli su kasnije i korak dalje, pa nastavili da ih u manjem obimu prema svojim mogućnostima prave drugim gazdinstvima koja se bave povrtarstvom i cvećarstvom jer ima potrebe za njima. Automatske sejalice su jako skupe, a Lazići su po uzoru na njih osmislili ručne, koje su cenom dostupnije i znatno olakšavaju posao kod zasnivanje rasada.

- Sejalice koje sam video na internetu smo pojednostavili, pre svega da nama olakšamo posao, a kada sam ih napravio i uverio se da funkcionišu, uvideo sam da njihovom izradom ima mogućnosti za dodatnu zaradu. U međuvremenu sam izgubio posao, tako da sam ostao u poljoprivredi i fokusirao se da usavršavam mašine koje sam počeo da izrađujem. Imamo više mašina iz naše radinosti i dosadašnja iskustva pokazuju da su perfektne - uverava naš sagovornik.

Petar objašnjava, da ima zainteresovanih gazdinstava za sejalice koje prave, a da sve zavisi od prilika u kojima egzistiraju, pa sejalice prave i za manja i za veća gazdinstva, pa i firme. Jednostavno, prilagođavaju ponudu svima koji u ovom segmentu unapređuju svoju proizvodnju, a interesovanja ima ne samo iz naše zemlje nego i iz susedne Hrvatske, gde je isporučeno više sejalica.

- Treća je godina kako smo se bavimo izradom sejalica i dosta toga smo usavršili, a i povećao se obim posla. U početku sejalice nisu izgledale kao sada, nego je bilo važno da se sklepaju i rade, ali sada vodimo računa i o njihovom dizajnu, da i funkcionišu i lepo izgledaju - napominje Petar Lazić, koji je odlučan da ostane u poljoprivredi, ali razmišlja da se u izgradnji sejalica upusti i u preduzetničke vode, ali procenjuje da za sada nema uslova. 

Povrće koje proizvode Lazići prodaju na pijacama u Inđiji, Staroj Pazovi i Novoj Pazovi, a kvalitetan rod više sorti prvoklasne paprike “ajvaruše”, najzastupljenije u povrtarskom delu proizvodnje, najvećim delom prodaju kod kuće gde im dolaze stalne mušterije. Za pijačnom tezgom često je i najmlađi član porodice - učenica sedmog razreda osnovne škole Ljiljana. 

- Prošle godine paprika je malo manje rodila, ali bila je dobra cena, jer se prvoklasna prodavala za 100 dinara, što je ekstra cena. Iz godine u godinu se prilike vrte i svode se na istu zaradu, jer ako rodi više paprika je jeftinija, a kada je slabiji rod efekat se nadoknadi povoljnijom cenom. Sa prosečno postignutom cenom od 80 dinara je super. Računice ima, jer kada se podvuče crta evidentno je da zarađujem više nego što je bila plata u firmi, a uspevamo i zahvaljujući dodatnim poslovima - otkriva Petar.

Lazići razmišljaju o povećanju povrtarske proizvodnje, ali nemaju nijednu parcelu pored kanala koji protiče kroz atar Novih Karlovaca, pa bi morali ulagati u bunar, pošto povrtarstva nema bez navodnjavanja. Drugi razlog je što povrtnjak ne zasnivaju na nekoj udaljenijoj parceli od sela je zato što ima dosta poljskih krađa, pa se ne usuđuju da papriku gaje na tri-četiri kilometra od kuće, jer Petar kaže da bi bilo nemoguće njivu stalno obilaziti. Mogućnosti imaju na još jednoj njivi pod baštama, ali tu često problema ima sa podzemnim vodama, a prema Petrovim rečima, veliki je grabež za zemlju i skupa je, tako da je povećanje poseda gotovo nemoguća misija. 

Milorad Mitrović