Grubješić: EU ne može da diskriminiše svoje građane
BEOGRAD: Evopska komisija revidirala je stav o upotrebi vakcina protiv virusa korona u Evropskoj uniji, a Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku smatra da je tome doprinelo to što pojedine članice EU koriste i cepiva koje Evropska agencija za lekove još nije odobrila.
Grubješić je za K1 televiziju kazala i da je postojao pritisak članica EU, koje zavise od turizma, da se uvede digitalni sertifikat kao potvrda o vakcinaciji i da će te zemlje relaksirati pravila zbog turista iz Rusije, Kine i drugih zemalja koje nisu članice EU.
''Zato je stavljena odredba da svaka članica pojedinačno može da doda još neku vakcinu na spisak već odoborenih'', rekla je Grubješić za K1 televiziju.
Kako je navela, EK ne može da diskriminiše zemlje članice i njihove građane koji su, kako navodi, već primili cepiva koja nisu odobrena u EU, poput Mađarske, Slovačke, Češke...
Grubješić je navela da su svi saglasni da je takav dokument u ovim vremenima potreban, ali da ostaje da se vidi da li će zemlje trećeg sveta, kao što je Srbija, morati da imaju dokument koji će biti kompatibilan tom sertifikatu.
''U svakom slučaju biće nam neophodan PCR ili serološki test, ali ne samo nama, već i građanima Unije koji se nisu vakcinisali'', navela je Grubješić.
Podsetila je da je samo sedam odsto građana EU do sada vakcinisano i da je problem što je nabavka vakcina u Uniji, kako kaže, centralizovana i to pravo dato EK.
''EU nema nikakve nadležnosti u zdravstvu koje je, inače, u nadležnosti država članica. Kad je izbila pandemija, EK je preuzela na sebe da upravlja krizom i nije se dobro snašla što je bilo očekivano'', kazala je Grubješić.
Kako kaže, problem je i dalje količina vakcina u EU i podseća da se AstraZeneka ugovorom obavezala da isporuči 90 miliona vakcina, ali da se sada vodi kampanja protiv te farmaceutske kompanije.
Smatra da je to delimično posledica Bregzita, ali i pitanje konkurencije između farmaceutskih kompanija jer je, kako kaže, vakcina AstraZeneke najjeftinija.
Grubješić je navela da je na 10 miliona datih doza AstraZeneke bilo 28 slučajeva tromboze i da je kod Fajzerove vakcine ista statistika, ali da se o tome ne priča.
''Umešala se politika, ali i geopolitika zbog kineske i ruske vakcine, ali i ideologija ''istok-zapad'', svega ima... Sve što je tinjalo, pandemija je ogolila'', rekla je Grubješić.
Ona je prokomentarisala i revidiranu metodologiju EU u pristupnom procesu Srbije i izjavu evropskog komesara Olivera Varheija da Srbija neće zatvoriti nijedno poglavlje dok ne ispuni uslove koji se tiču vladavine prava ističući da je to moglo da se očekuje jer je ta oblast, kako je rekla, i po staroj metodologiji bila jedan od glavnih uslova za napredovanje.
Na konstataciju da je neobično što se ne spominje Poglavlje 35, koje se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Grubješić je pojasnila da su u novoj metodologiji 33 poglavlja podeljena u šest klastera, a da među njima nisu Poglavlje 34 i Poglavlje 35 koje je, kako kaže, pod nadležnošću Evropske službe za spoljne poslove, a ne EK.
Dodala je da će se Poglavlja 23 i 24 zatvarati na kraju i da će pratiti ceo proces kao što je bilo i do sada, dok Poglavlje 35 nisu imali ostali kandidati, već samo Srbija.
''Ranije se to poglavlje kolokvijalno zvalo ''kanta za otpatke'' u koje se stavlja ono što nije stalo u sva ostala poglavlja. Za Srbiju u tom poglavlju nisu ''ostala pitanja'', već pitanje svih pitanja'', naglasila je Grubješić.
