Porodična firma Karots stalni snabdevač velikog lanca trgovina

Stoga nije čudno što se njihovo preduzeće zove „Carrots“, ili „Šargarepa“ na srpskom.

- Već više od dve decenije porodično se bavimo proizvodnjom korenastog povrća, a od 2013. to radimo u okviru preduzeća. Imamo proizvodnju na otvorenom, na ukupno 50 hektara – priča Atila Patai.

Prvih godina nije bilo lako. Ne samo što je proizvodnja zahtevna, nego je stalni problem bio plasman proizvoda. Kvalitetom i kvantitetom uspeli su da postanu stalni dobavljači jednog velikog trgovinskog lanca.

- Sada je lakše, jer imamo obezbeđen plasman. S druge strane, obavezali smo se na kvalitet i količine, što pred nas stavlja nove zadatke. Jedan je izgradnja hladnjače, koja će nam omogućiti da u toku cele godine imamo obezbeđene dovoljne količine kvalitetnog povrća - kaže Atila.

Izgradnja savremene hladnjače trebalo bi da počne u septembru. Tako bi u sledeću zimu obezbedili dovoljne količine povrća za kontinuirano snabdevanje kupaca. Paralelno, veli naš sagovornik, ulaže se u proizvodnju i posebno vodi računa o kvalitetu povrća. Najveći problem, osim klimatskih promena, što za Pataijeve znači obezbeđivanje dovoljno vlage kad god je ona u deficitu, jeste nedostatak radne snage.

- Imamo stalnu potrebu za radnom snagom. Potrebno nam je u proseku između 25 i 30 radnika, a sve teže ih pronalazimo. Posao nije lak, ponekad zahteva da ste u blatu i vodi, na hladnoći i vetru, ili u pakeraju u istom položaju satima. Nedavno smo tražili administrativnog radnika, bili smo zatrpani ponudama. Kad tražimo proizvodnog, ne možemo da ga pronađemo - ističe Atila.

Dodatni problem je što i Novi Itebej trpi demografsku katastrofu.

- U poslednjih deset godina trećina meštana je otišla u Nemačku i Austriju, u potrazi za boljim životom. Neki se vraćaju ili bi se vratili. Kad su čuli da podižem hladnjaču, verujte da su mnogi rekli, vraćamo se. Što znači, pogon u selu rešava deo problema. O tome država treba da razmišlja, a ne misli. Država pravi veliku razliku između domaćih i stranih investitora. Ja moram da idem na licitaciju za državno zemljište na kom ću da investiram, i kad ga izlicitiram, ja ću i da ga platim. A strani investitori dobiju zemlju besplatno i infrastrukturu i još subvencije za zapošljavanje. Nismo ravnopravni - smatra Atila Patai.

Atila i Ildiko, inače, imaju dvoje dece. Sin je učenik prvog razreda poljoprivredne škole, ali mu je trenutna preokupacija fudbal. Polaznik je fudbalske akademije u Totovom Selu. Kćerka je još u osnovnoj školi.

- Verujem da će sin nastaviti da radi porodični posao, ali još je rano. Fudbal mu je sada najvažnija stvar u životu. Kćerka je još mala. U selu je lepo živeti, ali treba znati da mladi na selu nemaju iste uslove za život kao mladi u gradu. Kada bi se na tome nešto poradilo, verujem da bi i iseljavanje prestalo - smatra Atila Patai.

Ž. Balaban