Narodna igra iz Banata deo vredne nematerijalne kulturne baštine Srbije

Inicijativa je podneta Nacionalnom komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe pre nešto više od dve godine i da bi se to ostvarilo neophodno je bilo prikupiti obimnu dokumentaciju, koja prikazuje da Malo kolo spada u vrednu nacionalnu baštinu. 

- Od početne ideje do same kandidature za upis Malog kola u Nacionalni registar elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije urađeno je mnogo. Prikupljena je obimna dokumentacija, urađena su istraživanja i predočeni validni dokazi da je Malo kolo i dalje živo i vitalno. To je inače prva igra iz Vojvodine koja je upisana u nacionalni registar, ali posao na zaštiti, revitalizaciji i očuvanju tek predstoji - kaže regionalna kooordinatorka za nematerijalno kulturno nasleđe Vojvodine Tatjana Bugarski. 

Ovo vredno kulturno nasleđe, predočeno  je na promociji priređenoj u ADZNM “Gusle”, koje svoju misiju na očuvanju i negovanju tradicije negovanju i razvoju kulture u gradu na severu Banata i šire ostvaruju od samog osnivanja 1876. godine, zašavši u 146. godinu postojanja. Prema rečima zamenice gradonačelnika Kikinde Dijane Jakšić Kiurski, “Gusle” su i ovim potvrdile da se s razlogom nalaze na listi udruženja od posebnog značaja.

Prema rečima dr Selene Rakočević sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, nakon igara Kolo u tri/kolo u šest i Rumenke, izuzetan je uspeh, kako za stručnjake u toj oblasti etnokoreologe, tako i za širu zajednicu, da se i Malo kolo zvanično našlo na listi nematerijalnog nasleđa Srbije, dostojno da nas reprezentuje u svetu.

Pre Malog kola, na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije su se našla samo još dve igre, Kolo u tri/kolo u šest (koje je zaštićeno kod UNESKA) i Pumenka. Ukupno se na ovoj listi nalaze 53 elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa. Uspeh na stavljanju Malog kola na ovu listu je ostvaren zahvaljujući odličnoj saradnji „Gusala“ sa brojnim institucijama i pojedincima koji se bave upravo ovom problematikom. Svoj doprinos dali su Etnografski muzej iz Beograda, Vojvođanski muzej iz Novog Sada, kao i dr Selena Rakočević sa Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda.

- Da je Malo kolo živo i vitalno širom Vojvodine potvrđuje činjenica da je ono već decenijama zastupljeno u scenskoj praksi gotovo svakog kulturno-umetničkog društva ovog podneblja, a takođe i svakodnevnom životu Vojvođana. Igra se najčešće na proslavama punoletstva, svadbama, slavama i drugim prigodnim prilikama. Izvodi se u savremenoj ili tradicionalnoj svakodnevnoj narodnoj ili svečanoj seoskoj ili gradskoj nošnji, uz instrumentalnu pratnju gajdi, frule, tambure samice i korpusa tamburaških instrumenata i harmonike - objašnjava specijalista za tradicionalnu igru i umetnički rukovodilac u ADZNM “Gusle” Magdalena Popov, koja je bila zadužena za nominaciju da se Malo kolo uvrsti u nematerijalnu kulturnu baštinu Srbije. 

Igra Malo kolo, poznato i kao Malo banatsko kolo, kako ističe Magdalena Popov, prepoznato je kao deo identiteta našeg naroda, a da “Gusle” u amanet ostavljaju narednim generacijama da ga čuvaju i neguju. Malo kolo se igra u zatvorenom ili otvorenom kolu, igrača različitog pola i starosti, međusobno povezanih specifičnim „vojvođanskim hvatom“, koji podrazumeva da žene drže ruke na ramenima muškaraca, a oni se međusobno drže za ruke iza leđa žena,  ili, u novije vreme, držanjem za ruke puštene niz telo. Ovaj najzastupljeniji igrački obrazac vojvođanskih Srba, zasniva se na simetričnom igranju, koje se izvodi dva koraka za desnom, a zatim dva za levom rukom.

M. Mitrović