Opstanak bolnice u Senti važan za Potisje
SENTA: U javnoj raspravi povodom predloženih rešenja za reformu zdravstvenog sistema Srbije, na planove reorganizacije zdravstvenih ustanova primedbama su reagovali lokalna samouprava Sente, Opšta bolnica Senta i udruženja građana.
Posebno zbog činjenice da se najavljene promene odnose i na Opštu bolnicu u Senti, koja je okosnica zdravstva u regionu Potisja i gravitira joj oko 100.000 stanovnika.
U Senti se slažu da je važan cilj reforme zdravstvenog sistema koja se sada planira, da zdravstvena nega bude dostupna što većem broju ljudi i što efikasnije funkcionisanje zdravstvenih ustanova. Međutim, ukazuju da bi predložena rešenja zdravstveni sistem u Potisju dovela u nezavidan položaj.
Senćani su nezadovoljni, jer prema raspoloživim informacijama i kako su protumačili, nagoveštava se da će Opšta bolnica u ovom gradu biti drugačije kategorizovana, te da bi bila pogođena nekim vidom smanjenja kompetencija.
U planu je formiranje Zdravstvenog centra severnog Banata sa sedištem u Kikindi, što podrazumeva da bi se senćanska bolnica utopila u budući Zdravstveni centar u Kikindi na nivou Severnobanatskog okruga, dok bi kako se nagoveštava u taj centar kasnije došle i zdravstvene ustanove u Adi, Čoki, Kanjiži i Novom Kneževcu.
Član Opštinskog veća Sente Atila Juhas kaže da je za ovo bilo već pokušaja 90-ih i 2000-ih godina, dodavši da su povodom predložene reorganizacije lokalna samouprava, opštinske civilne organizacije, kao i zdravstvena ustanova reagovale tokom sprovedene javne rasprave.
- Preduzeli smo potrebne korake i obratili se nadležnima, da ovu zamisao ni u kom obliku ne mogu da podrže. Veoma je bitno da smo reagovali na vreme, na odgovarajuči način i sada je potrebno pogledati osnove, kako možemo zaista da podržimo ovu ustanovu. Reč je o važnoj ustanovi ne samo za Sentu, nego za region i zajednicu vojvođanskih Mađara. Svi smo jedinstveni u stavu da Opšta bolnica u Senti treba da ostane ovako kako je funkcionisala, čak i da se razvija i da i nadalje radi - izjavio je Atila Juhas.
M. Mitrović