Sremska strana privlači investitore, Petrovaradin krenuo u visinu

Urađeno je mnogo toga: asfaltiran je izuzetno opterećen glavni put, odnosno Preradovićeva ulica, sređen je prilaz novom drumsko - železničkom mostu, obnavlja se Podgrađe, gradi brza pruga... Ipak kada je reč o stanovanju, možda najveća prednost Petrovaradina je što spada u mirne delove grada, a od centra Novog Sada udaljen je na manje od deset minuta vožnje kolima i odlično je povezan autobusima (linije 3, 9, 9A, 60, 61, 62, i 64 prolaze kroz naselje). Zbog toga ne čudi da je sremska strana grada “zapala za oko investitorima”. Kitnjaste fasade nestaju jedna za drugom, pošto se gotovo svakog meseca sruši jedna stara porodična kuća, kako bi se munjevitom brzinom izgradila još jedna višespratnica uz prugu i u glavnoj Preradovićevoj ulici.

Kako žitelji kažu, nemaju ništa protiv proširenja Petrovaradina i novih komšija, ali ih brine gde će se novi stanari parkirati, a posebno im smeta što je trotoar duž Preradovićeve ulice mesecima blatnjav i zakrčen kamionima i mašinama, pa pešaci na nekim mestima moraju da hodaju po glavnom putu. Bitnije od blatnjavog trotoara je svakako izgradnja obilaznice. U špicu, kamioni se gomilaju kroz naselje još od novog drumsko- železničkog mosta. Osim što je saobraćaj je postao izuzetno gust, teretnjaci velikom brzinom tutnje Preradovićevom ulicom, od čijih vibracija su fasade kuća popucale, dok prelazak preko pešačkog prelaza ponekad predstavlja pravi izazov.

Prema rečima meštana, u nekim delovima Petrovaradina još uvek nije rešena javna rasveta (posebno ističu da je Preradovićeva ulica noću suviše mračna i opasna), kanalizacija i asfaltiranje puta, te je neobično što na ulicama nema kanti u koje se otpaci mogu baciti tokom šetnje, mada ni građani nisu savesni kada je reč o odlaganju smeća i zaštiti životne sredine.

Iako zgrade niču ko počurke, što znači da će u narednom periodu u ovom naselju živeti mnogo više ljudi, neke stvari nedostaju. Pre svega kulturni i obrazovni sadržaji za mlade. Petrovaradin nema dom kulture, niti prostor za takvu namenu, te iako postoji interesovanje za radionice, tribine, dečje predstave, bazare meštani nemaju gde da ih organizuju. Interesantno je da naselje nema ni urbanistički centar, a, kako kažu žitelji, koliko su blizu od Novog Sada toliko su i daleko, jer za većinu potrepština moraju preći Varadinski most - sa sremske strane nema megamarketa, drogerija, prodavnice obuće... Voleli bi da, pored novoizgrađene sportske hale, dobiju i bazen, uređenu biciklističku stazu, dečja igrališta i diskoteku, gde bi se mladi družili i provodili, kao i restoran prigodan za porodicu, a fali i još jedan vrtić.

S. Kovač