IZ ARHIVA GRADA Nacionalizacija nije zaobišla ni porodicu Ajnštajn

Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta kao i za doprinos razvoju teorijske fizike.

Zna se da su Mileva i Albert Ajnštajn 1905. godine bili u Kaću, te se nagađa da su i 1907. godine posetili novoizgrađenu kuću u Novom Sadu. Gotovo svaki segment njegovog života dobro je poznat ali u novosadskoj javnosti akcenat interesovanja često je stavljen na Ajnštajnove porodične odnose s prvom suprugom, Milevom Marić (1875–1948).  Kako objašnjava direktor Istorijskog arhiva Grada Petar Đurđev ključna veza Ajnštajnovih naslednika našim gradom bila je kuća u Kisačkoj ulici.

- Prizemnu kuću, dugačku više od 20 metara, podigao je1907. godine, na osnovu projekta Manojla Petljanskog, otac Mileve Marić, Miloš – kaže naš sagovornik. - Prilikom gradnje kombinovana su dva stila - barokni i secesijski, a građevinske radove izveo je zidarski preduzimač Laslo Lehner. Objekat je zahvaljujući zalaganju Zavoda za zaštitu spomenika Novog Sada, a odlukom Vlade RepublikeSrbije proglašen za spomenik kulture 2005. godine.

Mileva Marić studirala je politehniku 1896. godine u Cirihu, gde je upoznala, četiri godine mlađeg Alberta Ajnštajna. Venčali su se u Bernu 1903. godine i dobili dva sina, Hansa Alberta 1904. godine i Edvarda 1910. godine.

- Malo šta je sinove Ajnštajna u životu vezivalo za Novi Sad – ističe Đurđev. - Posle smrti Milevinih roditelja i sestre Zorke, kuću u Kisačkoj ulici su nasledili Mileva Marić Ajnštajn, koja je živela u Švajcarskoj, i njen deset godina mlađi brat dr Miloš Marić. Smrt Mileve Marić, kao i velike revolucionarne promene koje su se zbile u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, uslovile su komplikovanu sudbinu kuće u Kisačkoj ulici.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu 13. jula 1976. godine obratila se Sekretarijatu spoljnih poslovaSocijalističke Federativne Republike Jugoslavije upitom da „Gospođa Elizabeta Ajnštajn, američka državljanka, supruga dr Hansa Alberta Ajnštajna i snaja pokojnog svetski poznatog naučnika Alberta Ajnštajna veruje da ima pravo da nasledi polovinu imovine koja se nalazi u Kisačkoj ulici 20 u Novom Sadu. Imovina je dodeljena na osnovu rešenja od 18. decembra 1960. godine, a dva stana su upisana na njenog pokojnog supruga Hansa Alberta. Ambasada bi cenila ako bi Sekretarijat pokušao utvrditi postojeći status imovine i o tome obavestiti Ambasadu.”

Opštinski sekretarijat za opštu imovinu, Uprava za imovinsko pravne poslove je dva meseca kasije uputio odgovor i pojašnjenje da se stambena zgrada sastoji iz dva dvosobna i sedam jednosobnih stanova, da je nacionalizovana 1958. godine i iz iste zgrade dr Albertu Hansu Ajnaštajnu je izuzet dvosoban stan sa nusprostorijama, i jedan jednosoban stan. Eduardu Ajnštajnu izuzeto je iz nacionalizacije u stambenoj zgradi u Kisačkoj 20. dvosoban stan i i jedan jednosoban stan. Rešenje o nacionalizaciji nepokretne imovine iz 1960. godine čuva se u Istorijskom arhivu grada.

Kuća Mileve Marić Ajnštajn u Kisačkoj 20 konačno je rekonstruisana 2019. goodina  u šta je je gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture uložio gotovo 9,7 miliona dinara. Građevinsko-zanatskim i konzervatorsko-restauratorski radovima obuhvaćena je zamena oštećenih elemenata fasade i krova, restauracija i konzervacija ornamentike, odnosno malterske plastike, fasadne stolarije, te oluka i drugih limeni delova. Obnovljen je ajnfort prostor, sređena krovna konstrukcija, a stolarija je restaurirana i ofarbana. Na inicijativu njihovog unuka Bernarda Cezara Ajnštajna, taj porodični objekat trebalo bi da bude pretvoren u spomen-muzej. U dogovoru s rođacima, Bernard je još 2007. godine kuću poklonio Gradu, uz uslov da tu bude muzej posvećen istaknutim naučnicima. Milevin i Albertov unuk preminuo je 2008. godine, ne dočekavši da mu se ostvari ta želja.

- Obrazloženje Komisije koja je donela rešenje o nacionalizaciji 26. februara 1960. godine daje prve konkretne podatke o proces oduzimanja imovine u Kisačkoj ulici – pojašnjava Đurđev. - Pravosnažnim rešenjem Komisije kuća je nacionalizovana na ravne delove. U obrazloženju je napisano da ni jedan od vlasnika nije živ, jer je Mileva Ajnštajn umrla 1948. godine, dok je njen brat dr Miloš Marić nestao u Prvom svetskom ratu, pa su faktički vlasnici nekretnina postali Milevini sinovi Eduard, koji je tada živeo u Cirihu i Hans Albert u Kaliforniji.

Zanimljivo je da je advokat porodice Ajnštajn bio dr Kosta Hadži, jedan od osnivača  fudbalskog kluba Vojvodine. Prema rečima Đurđeva tokom postupka Hadži je uložio blagovremeni prigovor na prvo Rešenje o nacionalizaciji i predložio je da se svakom od suvlasnika izuzme od nacionalizacije i ostavi u svojinu onaj deo stanova koji im po zakonu pripada. Predlog je obrazložio činjenicom da su stanovi trošni i da se u kući živi samo zbog nedostatka stambenih prostora u gradu. U slučaju da Komisija odbije ovaj zahtev, Hadži je tražio izuzimanje delova zgrade od nacionalizacije, i to svakom suvlasniku po jedan dvosobni i po dva jednosobna stana. Njihov zahtev da im ostavi dodatni  jednosobni stan je odbijen, jer bi oni u tom slučaju imali po tri stana, što je bilo suprotno propisu.

- Komisija je zauzela stav da se po zakonu nacionalizuju zgrade u građanskoj svojini s više od dva ili sa više od tri mala stana – kaže Đurđev. -  U slučaju porodice Ajnštajn, što su i sami suvlasnici priznali u svojim prigovorima, zgrada je imala sedam jednosobnih stanova, dva dvosobna stana i jednu odvojenu sobu. Prema tome, zgrada je imala više od tri mala stana zbog čega je i nacionalizovana. Tako su potomci čuvenog bračnog para u Novom Sadu nasledili samo deo imovine koju je gradio njihov deda, Miloš Marić.

Savezni sekretarijat se još jednom obratio 17. januara 1980. godine sa molbom da mu se dostave rešenja o nacionalizaciji iz 1959. i 1960. godine, kao i da pojasni ko je 1980. godine upravljao stanovima koji su ostavljeni u vlasništvu dr Hansa Alberta i Eduarda Ajnštajna, odnosno kome se uplaćivala kirija. Opštinski sekretarijat za imovinu je 8. februara 1980. godine obavestio Savezni sekretarijat da je poslao tražena rešenja i da stanovima koji su ostavljeni u vlasništvo braće Ajnštajn upravlja Samoupravna interesna zajednica stanovanja u Novom Sadu, koja prikuplja stanarinu. Ovim dopisom je okončana prepiska između Saveznog sekretarijata i Novog Sada koja je trajala gotovo četiri godine.

Turbulenti porodični odnosi i svetski ratovi odvojili su porodicu Marić–Ajnštajn od Novog Sada. Strogo slovo Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta nije zaobišlo Ajnštajnove sinove, tako da im je pripao samo deo imovine koju su nasledili od njihove brižne majke Mileve.

 S. Kovač