Naknadna uplata doprinosa rešava problem penzije

Promene uvedene 2006. godine, od kada se počelo sa obustavom jedne trećine mesečnog iznosa penzije u cilju naplate doprinosa, naročito su uticale kako na ostvarivanje prava na penziju, tako i na standard korisnika prava kojima je isplata obavljana uz obustavu.

Trebalo bi, međutim, uzeti u obzir da je u periodu pre 2006. godine položaj osiguranika koji nisu u potpunosti namirili svoje obaveze prema državi u pogledu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje bio još nepovoljniji. Naime, do tada važeći propisi predviđali su da se isplata ostvarenog prava može obavljati samo ako su svi dospeli doprinosi uplaćeni. To znači da penzioneri kojima je preostao dug za neki period obavljanja delatnosti nisu uopšte mogli da koriste penziju dok taj dug ne namire. Iz tog razloga, iako opterećenje penzije u visini od jedne trećine može da deluje kao veliko, promene iz 2006. godine su, zapravo, znatno poboljšale položaj penzionera, jer je dve trećine penzije svakako mnogo povoljnije nego ništa.

Fond i Poreska uprava

U slučajevima kada se u postupku ostvarivanja prava na penziju utvrdi da je iznos doprinosa trebalo da utvrdi Poreska uprava, ali da takav postupak nije blagovremeno sproveden, Fond je u obavezi da Poreskoj upravi pošalje obaveštenje o periodu za koji je utvrđeno da je osiguranik obavljao samostalnu delatnost ili se bavio poljoprivredom, a za koji je potrebno naknadno obračunati iznos doprinosa. Zatim se pristupa izradi privremenog rešenja, odnosno – podnosilac zahteva ne mora da čeka da Poreska uprava sprovede postupak i obračuna dug pre nego što se odluči o pravu na penziju. Od ovog pravila postoji izuzetak, a to je slučaj kada period za koji doprinosi nisu plaćeni predstavlja uslov za ostvarivanje prava.

U tim situacijama najčešće je neophodno da se podnosilac zahteva i lično obrati Poreskoj upravi, kako bi se postupak naplate duga za potreban period osiguranja sproveo u što kraćem roku, a zatim se i period staža koji je nedostajao za penziju utvrđuje na osnovu uverenja o uplati doprinosa koje izdaje Poreska uprava. Naplata doprinosa obavlja se na najnižu osnovicu koja je važeća u vreme obračuna i naplate, a u uverenju se iskazuje odgovarajuća najniža osnovica koja je važila u periodu u kome je staž navršen.

Ovaj propis primenjivan je godinama, a u tom periodu uočavani su i njegovi nedostaci. Penzionerima na koje se propis odnosio svakako je jedan od najvećih problema predstavljao redosled naplate duga, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je, u pojedinim periodima, prioritet davao namirenju kamate, dok se iznos glavnog duga namirivao sa nižim prioritetom. Jedna trećina mesečnog iznosa penzije koja se odbijala često nije bila dovoljna da podmiri kamatu, pa je ovakav način obračuna praktično značio da bi penzioner u višegodišnjem periodu namirivao kamatu, a na namirenje ukupnog duga bi izuzetno dugo čekao. Ovakvo stanje bilo je očigledno nelogično. Pored ovoga, uočene su i druge nedoslednosti, poput različitog načina obračuna u slučaju kada je dug utvrdila Poreska uprava, odnosno kada je dug utvrdio Fond PIO.

Ovakve i razne druge uočene situacije dovele su do toga da se zakonski propisi ponovo izmene, pa je od 30. septembra 2018. godine, izmenama Zakona o PIO, prestala obustava jedne trećine mesečnog iznosa penzije, odnosno od tog dana svim penzionerima se isplata prava obavlja srazmerno periodima osiguranja za koje su uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Dakle, od pre nešto više od dve godine, dug za doprinose se više ne namiruje kroz obustavu penzije, već je namirenje duga prepušteno državnim institucijama, koje su za obračun i naplatu duga i ovlašćene. Po pravilu, to je Poreska uprava, dok je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samo u izuzetnim slučajevima nadležan za obračun i naplatu duga.

U slučajevima kada je svojstvo osiguranika utvrđeno rešenjem Fonda, poput svojstva osiguranika po osnovu ugovora o sprovođenju penzijskog i invalidskog osiguranja (za samostalne profesionalne delatnosti – muzičari, novinari, sportisti, stručni prevodioci i slično), Fond je nadležan da obračuna i naplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. U svim ovim slučajevima stručna služba nadležne organizacione jedinice Fonda će proveriti u kojoj meri su doprinosi uplaćeni i koliki je preostali iznos duga. Ukoliko je obaveza uplate doprinosa utvrđena u nekom ranijem periodu, od dana dospeća računa se i zakonska kamata, a ukoliko se svojstvo osiguranika tek utvrđuje, obaveza uplate doprinosa obračunava se prema važećoj najnižoj osnovici i zakonskoj stopi doprinosa, što uz blagovremenu uplatu omogućava namirenje doprinosa bez kamate, čak i kada se uplata odnosi na neki raniji period osiguranja.

Privremeno rešenje...

Ukoliko je o pravu na penziju odlučeno privremenim

rešenjem, jer neki period obavljanja delatnosti zbog duga nije uračunat u ukupan staž osiguranja, a osiguranik u kasnijem periodu namiri doprinos koji duguje i dostavi odgovarajuće uverenje – dokaz o uplati doprinosa, donosi se rešenje kojim se privremeno rešenje zamenjuje.

Tada se  mesečni iznos penzije utvrđuje uz uračunavanje i perioda staža za koji su doprinosi naknadno plaćeni.

Kako su u 2018. godini izmenjeni i propisi u pogledu utvrđivanja prestanka osiguranja po osnovu produženog osiguranja, po članu 15 Zakona o PIO (tzv. dobrovoljno obavezno osiguranje), ukoliko se utvrdi da postoji dug, a od dospelosti je proteklo više od šest meseci, utvrđuje se prestanak osiguranja sa danom do koga su plaćeni doprinosi, pa, praktično, dug po donošenju takvog rešenja više i ne postoji.

        E. D. N.