Intervju: Aleksandar Paločević, novi fudbaler korejskog Seula

I tamo je ostavio dobar utisak, pa mu je, doduše pomalo neočekivano, stigao poziv da promeni sredinu i ode u Južnu Koreju, preciznije da zaduži opremu tamošnjeg člana K lige Pohang Stilersa. Radoznao i otvoren za nove izazove, Paločević je odlučio da se otisne put daleke i egzotične destinacije i, kako sam tvrdi u intervjuu za “Dnevnik”, nije zbog toga zažalio. Naprotiv! Ovih dana potpisao je ugovor s jednim od najboljih azijskih klubova, ekipom Seula, koja, kako upućeni tvrde, spada među tri najbolja tima na ovom kontinentu.

Puna tri dana trajali su zdravstveni pregledi u Seulu, pa sam bio u totalnom haosu, rekao je na početku priče za naš list Aleksandar Paločević.

Pre toga je, kako dodaje, 14 dana proveo u obaveznom karantinu i jedva je dočekao da napusti sobu u kojoj je bio potpuno sam.

Šta da kažem... Očigledno je da su moje fenomenalne partije u Južnoj Koreji, a posebno kada je Pohang igrao sa Seulom, ostavile snažan utisak na ljude iz ovog kluba i ponudili su mi da potpišem ugovor s njim, kaže Paločević.

Ipak, ne odlučuju se često fudbaleri iz Evrope da nastupaju u Južnoj Koreji?

Imao sam u Porugaliji sjajnu poslednju sezonu, ali sam bio skeptičan kada mi je stigla ponuda Pohanga. Seo sam, razimislio o svemu i odlučio da je prihvatim, jer je presudilo to što volim da otkrivam nove stvari i nove destinacije. Međutim, ne da se nisam razočarao, već sam uživao na terenu i u fudbalu u svakoj utakmici. U Koreji ljudi imaju dobra primanja, mnogo su opušteniji i, u bukvalnom smislu te reči, uživaju u životu, za razliku od Portugalije u kojoj je, barem za fudbalere, svakodnevni život protkan neprekidnim stresom.

I, evo, potpisali ste ugovor s moćnim Seulom. Koliko će vam to značiti u nastavku karijere koja, utisak je, stalno ide uzlaznom linijom?

Iskreno, i pre dolaska ovamo, Seul mi je bio omiljeni azijski klub. Upravo to, ali, naravno, i lepa finansijska ponuda, bili su presudni faktori da promenim sredinu. Moja nova ekipa isplatila je Pohangu ne malo obeštećenje, a ja sam stigao u ogromni grad i isti takav klub i jedva čekam da za njega debitujem. Navijači Seula dobro znaju da sam potpisao ugovor i, koliko mogu da vidim, raduju se što ih više neću maltretirati na terenu, već ću nositi dres njihove omiljene ekipe.

Prošle godine pojavila se priča o tome da postoji mogućnost da ponovo zaigrate i za reprezentaciju Srbije?

Imao sam u Pohangu odličan učinak, bio u velikoj formi, postizao golove i upisivao asistencije i nadao se da će me se ljudi iz srpskog fubala setiti i pozvati me u državni tim. Verovatno je da kod nas postoji određena doza skepse prema korejskom fudbalu, a samo ja znam koliko je teško u njemu uspeti. Malo igrača iz ove odlazi u neke druge zemlje, jer su odlično plaćeni, a, osim toga, žive s porodicama i kod kuće su. Elem, osim nekih posrednih kontakata s ljudima koji su mi bliski, druih konkretnih stvari oko mog poziva u reprezentaciju nije bilo. To me je veoma čudilo, ali, bože moj, život ide dalje i sada su ispred mene novi izazovi.

Odskočnu dasku ka inostranoj karijeri Paločević je imao kao član Vojvodine, čiji dres je nosio pune dve sezone. I to kako! Zahvaljujući dobrim igrama u kontinuitetu, izabran je 2017. godine u idealni tim Superlige naše zemlje, a obukao je, i to kao kapiten, dres Srbije u duelu sa selekcijom SAD. Da li danas stižete da pratite igre i rezultate Voše?

Pratim ih pažljivo i kad god to mogu, jasan je bio Paločević.

Vojvodina je, kako kaže, njegova druga kuća u Srbiji i plakao je kao malo dete kada je saznao da je osvojila Kup naše zemlje.

Srećan sam i zbog Nenada Lalatovića, koji je jedan od najboljih trenera s kojima sam radio i Novosađanima želim puno uspeha i u sezoni koja se uskoro nastavlja, poručio je Paločević.

U Seulu nije lako pronaći put do uspeha, u šta su se uverili mnogi fudbaleri, pa i oni iz naše zemlje?

Upoznat sam s tim, ali i rešen da dam sve od sebe da uspem. Verujem u svoje kvalitete i nadam se da ću od starta u novoj sredini pružati dobre partije. Imam veliki motiv, osećam se odlično, a tu je i dalje prisutna moja velika želja da ponovo obučem dres Srbije. Znate kako: igranje za reprezentaciju zemlje u kojoj sam rođen, motiv je koji je uvek prisutan, to je moj san, nešto što je mnogo više od igranja u bilo kom klubu. Smatram da sam zaslužio poziv i to će, sasvim sam siguran, doprinesti tome da budem još bolji i uspešniji. Ovde se igra dobar, kvalitetan fudbal, a igrači su veoma brzi, uporni do fanatizma, predani teškom radu i zaista je jako teško uspeti u ovom svetu.

Da li ste sada sami u Južnoj Koreji, ili je s vama i vaša porodica?

Trenutna sam sam, ali mi uskoro stižu supruga Emilija i osmomesečni sin Aleksej, pa će mi sve postati mnogo lakše. Uskoro odlazimo na tronedeljne pripreme, prvenstvo kreće 27. februara i nadam se da će i ubuduće u Srbiju stizati samo lepe vesti o mojim igrama, ovog puta u dresu Seula, poručio je Aleksandar Paločević.

Aleksandar Predojević