Kukuruz sa svetske pijace donosi 750 miliona evra

U januaru, kažu u Udruženju „Žita Srbije”, očekuju da se na inotržištu proda između 300.000 i 350.000 tona kukuruza. U tom udruženju navode da, ukoliko trgovanje kukuruzom na stranim tržištima i dalje bude išlo ovim tempom ili potražnja bude još i veća, ne treba da brinemo. Kukuruza ćemo imati za domaće potrebe i za izvoz sigurno do maja. Za domaću potrošnju treba nam oko 4,4 miliona tona kukuruza, a u aprilu prošle godine posejali smo ga na blizu milion hektara i dobili u proseku 8,1 tona po hektaru.

– Možemo biti zadovoljni kako ide izvoz kukuruza jer ga brže prodajemo u odnosu na ranije godine – kaže za „Dnevnik” Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije”, i navodi da smatra da Ministarstvo poljoprivrede neće promeniti pre nekoliko dana objavljenu odluku da neće uvoditi meru zabrane izvoza kukuruza ni dodatne takse za izvoz ako potražnja za domaćim kukuruzom nastavi da ide ovim tempom ili obim trgovanja bude još i veći. – Suština je u tome da tržište bude slobodno i da se u tom pogledu ne ograničava trgovanje ni u jednom smeru.

Zbog dobre cene, predviđa se da će u prolećnoj setvi površine pod kukuruzom preći milion hektara, U odnosu na očekivanu proizvodnju lane je kukuruza  bilo 9,6 odsto više, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019) 29,4 odsto.

U Ministarstvu poljoprivrede saopštili su da će nastaviti ulaganja, i to pre svega u sisteme za navodnjavanje, i tako nastojati da održe trend rasta proizvodnje. U toku je realizacija 49 projekata sistema za navodnjavanje širom Srbije.

Ali, kod agrarnih analitičara postoji sumnja da neće biti baš tako i da će država reagovati ukoliko izvoz bude veći i počne da ugrožava domaće potrebe jer smatraju da neće dopustiti da kukuruz uvozimo.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin kaže da se domaći izvoz u ovoj ekonomskoj godini baš zaukao i da ne treba da strepimo od spoljnotrgovinske razmene sve dok obim trgovanja ne dostigne tri miliona do tri i po miliona tona.

– Tek kada se približi tom obimu, država će reagovati ograničavanjem izvoza da bi se  zaštitile ovdašnje potrebe jer je tako bilo i ranijih godina – kaže Galetin, i dodaje da će to biti teška mera jer treba zaustavitii domaće trgovce, pošto je sada cena kukuruza najbolja od 2013. godine, i tona vredi oko 200 evra, iako su u svetu količine kukuruza na istorijskom maksimumu i kreću se preko 1,140 milijardu tona.

Ukoliko bi izvoz zaista dostigao 3,8 miliona tona, to bi značilo da se, uz prosečnu cenu od oko 200 evra po toni, na svetskoj pijaci može zaraditi oko 760 miliona evra.

Mada među analitičarima postoji sumnja da ćemo uspeti da izvezemo 3,8 miliona tona kukuruza, koliko, inače, očekuju u Ministarstvu poljoprivrede, agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da ćemo bez problema uspeti u tome jer nemamo veliki stočni fond pa ni znatne potrebe za stočnom hranom. U prošloj ekonomskoj godini izvezli smo 3,05 miliona tona kukuruza, što se smatra najboljim izvoznim rezultatom još od 2014.

– Naša zemlja je odavno među prvih deset svetskih izvoznika kukuruza – podseća Gulan. – Nema strepnje da se, ako inotržište bude tražilo, ne približimo izvozu od četiri miliona tona, ali treba da nas zabrine što, iako kukuruza imamo u izobilju, nemamo razvijenu prerađivačku industriju, a kukuruz ide u čak 1.300 proizvoda. Umesto priče o velikom izvozu te žitarice, trebalo bi razmišljati o tome šta se sve od kukuruza može napraviti jer u preradi leži znatno veća zarada nego što je imamo sada, pa zato u tom pravcu treba da usmerimo enegriju.

Z. Delić