Privredni pad SAD 3,5 posto, najveći od 1946

Privreda SAD-a je, međutim, poslednji kvartal 2020. zaključila s rastom od 4,0 procenta medđugodišnje, prema današnjoj fleš proceni američkog Ministarstva privrede, prenosi Si-En-Bi-Si.



Američka ekonomija je ušla u recesiju u februaru prošle godine, mesec dana pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila zaraznu bolest kovid-19 pandemijom, nakon čega je bruto domaći proizvod pao za rekordnih 31,4 posto u drugom tromesečju, da bi se u naredna tri meseca oporavio za 33,4 procenta.



U poslednjem lanjskom tromesečju najveći pozitivan doprinos BDP-u dali su rast izvoza, nerezidencijalna fiksna ulaganja, potrošnja stanovništva, stambene investicije i povećanje zaliha, dok je negativan uticaj imao pad državne potrošnje na saveznom, kao i na nivou pojedinačnih država i lokalnih samouprava.



Rashodi za ličnu potrošnju, koji čine 68 posto ukupne američke ekonomske aktivnosti, porasli su u četvrtom kvartalu za 2,5 odsto.



Bruto privatne domaće investicije su skočile za 25,3 procenta, dok su državna potrošnja i javne investicije opale za 1,2 posto.



Analitičari predviđaju snažan oporavak aktivnosti kasnije tokom 2021. godine, nakon što vakcine protiv korone budu šire distribuirane i kada se ekonomija vrati u relativno normalno stanje.



"Za ekonomiju sada nije ništa važnije nego da se ljudi vakcinišu. Ima dobrih pokazatelja koji će podrupreti jačanje ekonomije u drugoj polovini ove godine", rekao je u sredu predsednik Federalnih rezervi Džerom Paule, napominjući ipak da postoje „znatni rizici" u pogledu ove prognoze koji zavise od razvoja situacije s virusom.



FED je na juče završenoj dvodnenoj sednici zadržao ključne kamatne stope na nepromenjenom nivou, i ostao pri odluci o kupovini obveznica u vrednosti od najmanje 120 milijardi dolara mesečno.