DNEVNIK U BEŠENOVU Sremski kutak lep za život

Otkako je došao na pomenutu funkciju 2007. godine, mnogo šta se uložilo i postiglo u tom selu u opštini Sremska Mitrovica.

Obnavljajući postojeće i gradeći novo, Bešenovo opet postaje sremski kutak idealan za život, kako starijih generacija, tako i mlađih, kojih je, doduše, sve manje. Možda je situacija s koronavirusom ubrzala neke stvari i oživela selo, ali to svima godi, pa se tako već uveliko ne mogu naći prazne kuće na prodaju. Čak je Planom detaljne regulacije sela predviđena preparcelacija dela sela i pašnjaka, gde će biti obezbeđen prostor za izgradnju oko 40 novih kuća.

– To je jedan od ozbiljnijih i najvažnijih projekata koje smo uradili, a koji se tiču budućnosti našeg sela – zadovoljan je Laketić, dodajući da će se placevi prodavati po najnižim zakonskim cenama, a već su ucrtane sve staze, priključci, parkinzi... – Imali smo i dosta praznih kuća, ali se zbog korone dosta ljudi doselilo. Kamo sreće da je bio neki bolji način da nam se razdrma svest o važnosti i prednosti života na selu, ali u budućnosti će ljudi sigurno više razmišljati o kućama u prirodi.

Zajedničkim snagama meštani su u okviru brojnih akcija raskrčili i ogradili mesno groblje, napravili prilaz, a od marta će početi izgradnja kapele, što će realizovati jedna beogradska građevinska firma. Takođe, renovirali su kompletno fudbalsko igralište BFK „Bešenovo”, poravnali su teren i uradili zemljani nasip uz pomoć ljudi iz firme „Lafarž”, opština im je sredila svlačionice, uveli su struju i vodu, a prošle godine su natkrili tribine.

– Uspeli smo da sredimo i prostorije Lovačkog društva, a svake godine se potrudim da im nešto novo nabavim, televizor, klimu, frižider... Planiram da im sad sredim kuhinju i sve što im treba – priča naš sagovornik. – Započeli smo osposobljavanje jednog kraka vodosnabdevanja u vikend naselju jer gornji deo sela ima problem s vodom, naročito leti. Kad su vrućine i suše, presuši bunar u Prnjavoru, a iako dobijamo vodu s dve strane, iz Bešenovačkog Prnjavora, dodajemo i iz crpne stanice koja je ispred sela, a u koju voda stiže iz Sremske Mitrovice. Međutim, ona je malog kapaciteta i gornji deo sela svakako ostane bez vode u nekom trenutku u toku leta. Poručili smo ogromnu cisternu od 40 kubika vode, koja će se stalno dopunjivati i držati balans.

Rođeni meštani Bešenova ispratili su sve moguće promene u svom selu i mahom se najradije sećaju nekih davnih vremena kada ih je bilo više, kad su se češće družili i okupljali. Međutim, uprkos nedaćamo koje su ih snašle proteklih decenija, smatraju da njihovo selo ima potencijal, naročito u turističkom smislu, i to zahvaljujući obližnjem Bešenovačkom jezeru.

– Koliko znam, firma koja iskopava rudu je u obavezi da do 2025. godine rekultiviše površinski kop, a da potom sve vrati u prvobitno stanje – kaže Laketić. – Ima tu milion nekih ideja i priča šta bi se dalje moglo uraditi, ali ništa nije na papiru, tako da, ko zna kada će se realizovati i ko će to uraditi. Mislim da je jezero doprinelo da nam se dosele ljudi sa strane i mislim da bi bilo dobro da se na jezeru napravi nešto, ali ko nas pita šta bismo mi tu hteli...

Ipak, meštanima je najveća boljka nekadašnji Dom kulture, koji im već decenijama kopni pred očima. Ogorčeni što im se najlepša sećanja ruže urušavanjem objekta, neprestano se pitaju šta će biti s tom građevinom, koja je najveća tog tipa u Sremu.

– To je bio najposećeniji dom kulture, imali smo i manifestaciju „Prvi glas Srema”, a u dvorištu smo mi, đaci, sadili cveće, pravili stazice od kamenčića... – pričaju nam žitelji Bešenova. – Nekad je na spratu bila učionica i 33 đaka je tu pohađalo osmi razred. A sad od prvog do četvrtog nema ni 20 dece... Onda su nam ukinuli školu od petog do osmog i rekli su da je bolje da đaci putuju u drugo mesto, nego da putuju nastavnici i dolaze kod nas.

O sudbini tog veličanstvenog Doma kulture malo ko može da odlučuje jer je Građevinska inspekcija naložila rušenje, ali je Laketić uspeo to da stopira, postavivši jasan uslov – ako se objekat bude srušio, daje ostavku na mesto predsednika Saveta mesne zajenice.

– Ne želim da se posle priča da sam ga ja srušio, ja imam decu i ne planiram da idem odavde, tako da može samo da se priča da sam nešto napravio. Moja ideja je da se s jedne strane objekta uradi toalet, s druge strane ozbiljna kuhinja i da se otvori prema sali, i da se napravi višenamenska sala za izdavanje. Sprat bih dao Udruženju žena, ali one nisu naročito aktivne. Da li ću to sve uspeti? Ja mislim da hoću... Planiram ove godine da krenemo s tim – navodi naš sagovornik.

Lea Radlovački

Foto: V. Fifa

Špartanje po Bešenovu, al’ u Mitrovicu na sladoled

Penzionerka Milica Latas rodom je iz Bešenova, a tu se i zadržala jer se zaljubila, ne u selo, već u supruga, kad je za to došlo vreme. Zatekavši je na prozoru kuće, izgrađene dvadesetih godina prošlog veka, prozborili smo koju i uverili se da je penzionerima u Bešenovu naprosto milina!

– Ovde je najlepše u proleće, kad može da se ide. Imam drugaricu pa nas dve šetamo po selu – vedra je baka Milica, pa nam se još i hvali da ponekad s decom ode do Sremske Mitrovice „na sladoled i tako to”. – Ovde su međuljudski odnosi super. Nema da tu neko diže nos... Kad se ne vidimo nekoliko dana, onda moramo telefonom da se čujemo. Idealno je ovde za penzionere. Šta nam fali? Donesu nam mladi sve što nam fali...

O penzionerskoj divoti u Bešenovu govori i Vladimir Kalac, koji je odlučio da baš u tom mestu ispuni sve ono što je oduvek želeo.

– Privuklo me je jezero i tu sam hteo da se bavim voćarstvom i pčelarstvom – kaže Kalac. – Inače sam aktivan planinar, berem lekovito bilje, vezan sam za prirodu zato sam se povukao ovde i sad mi je fino.

S druge strane, penzioner Đorđe Danojlić nostalgično se seća prošlih dana, a sada ga najviše jede vandali i „nevaspitani ljudi drugačije orijentacije” koji su uništili spomen-ploče narodnim herojima i borcima iz Drugog svetskog rata, koji su dali živote za slobodu od okupatora.