Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

STRANAČKI DIJALOG Na potezu Dačić i Mekalister

18.01.2021. 09:33 09:35
Piše:
Foto: Tanjug/Rade Prelić

BEOGRAD: Tokom sedmice koja je pred nama, predsednik parlamenta Srbije Ivica Dačić trebalo bi, kako se očekuje, da s predsedavajućim Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom okvirno dogovori format dijaloga vlasti i opozicije.

Politička slika na domaćoj sceni se izmenila od prošlih rundi razgovora pod okriljem Republičke skupštine, te činjenica da su mnogi tadašnji akteri izgubili parlamentarni status otvara i pitanje ko sada treba da se nađe za zajedničkim stolom.

Nepoznanica je i kada će dijalog početi jer se onima koji su prešli izborni prag trenutno ne žuri, budući da se kao mogući okvirni datum prevremenih parlamentarnih izbora spominje tek april naredne godine. S druge strane, partije koje su bojkotovale izbore svoju šansu vide u novoj izbornoj utakmici, te pokušavaju da preko evropskih zvaničnika „daju gas” i pritisnu vlast na ustupke po njihovoj meri. 

Predsednik skupštine Ivica Dačić u više navrata je poručivao da je vlast spremna na dijalog i da je to već pokazala u prethodnom mandatu, ali, kako je primetio, neki ne žele da sednu za isti sto, a deo stranaka neće ni s predstavnicima EU.

– Razgovor i dijalog treba da bude sa svima, bez obzira na to da li su za EU ili ne, jer se ovde razgovara o izbornim uslovima. Nema čarobnog štapića, ne može prazna vreća da stoji uspravno, mora da postoji politika da biste pobedili na izborima – predočio je lider socijalista, podsećajući na to da je dijalog već započet u prethodnom mandatu i da će sada biti nastavljen. – Tada je dogovoreno da predsednik parlamenta i predstavnik EU budu kopredsedavajući tom dijalogu. Treba definisati format dijaloga, od dinamika do tema, i šta se očekuje u narednom periodu.


Ko treba da bude domaćin?

Predstavnici opozicije nisu jedinstveni ni o tome ko bi trebalo da bude domaćin dijalogu vlasti i opozicije. Predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović smatra da bi posrednik u budućem dijalogu između vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova trebalo da bude predsednik Aleksandar Vučić, kao legitimni i legalni predsednik svih građana, a ne predstavnici zakonodavne ili izvršne vlasti, koji, kako je naveo, ne nose pun legitimitet s poslednjih parlamentarnih izbora.

Enis Imamović iz poslaničke grupe Ujedinjena dolina – SDA Sanyaka nedavno je naglasio da EU mora organizovati te pregovore i posredovati u njima, a ne Dačić kao predsednik stranke vladajućeg režima. Za razliku od Imamovića, samostalni poslanik iz redova opozicije Vladan Glišić procenjuje da je Dačić po funkciji predsednika Skupštine Srbije nadležan za proces dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima, upravo onako kao što je to nedavno bila i Maja Gojković.


Istovremeno, on primećuje i da pojedine opozicione stranke imaju nerealne zahteve i očekivanja.

– S opozicione strane kritikuju da ja ne mogu da kopredsedavam jer sam deo vlasti, pa s kime oni misle da razgovaraju? Ovo nisu želje i pozdravi slušalaca i na pogrešnom su putu ako veruju da će dobiti prelaznu vladu bez izbora – kazao je Dačić.

Po njegovim rečima, iz prethodnog dijaloga je realizovano 80 odsto dogovorenog.

– Ne čeka opozicija moj poziv. Oni šalju dokumenta evropskim zvaničnicima, a samo dve partije su se obratile sa željom da učestvuju – tvrdi Dačić.

Predsednik SPAS-a Aleksandar Šapić poručuje da bi voleo da je moguće da vlast i opozicija razgovaraju bez posredstva stranaca. Tvrdi da je i pred „tim strancima” rekao da ga je sramota što su dovedeni da budu medijatori među Srbima, te da je zamolio tadašnju predsednicu Skupštine Srbije Maju Gojković da ona formalno vodi razgovor i da ne bude na engleskom jeziku.

– Podržavam predlog za dijalog, ali ne znam da li je on realan, ne znam kako smo doši do toga da ne možemo da razgovaramo dok ne dođe neko od stranaca – kazao je Šapić, uz napomenu da ne veruje da bilo ko od stranaca može uraditi više za nekog u opoziciji u Srbiji nego što to mogu učiniti sami. – Zvati nekoga sa strane da reši naše probleme, pokazuje duboke probleme.

Prvi čovek Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović apelovao je i juče na vlast da dijalog između vlasti i opozicije bude bez stranog posredovanja. Poručuje da DŠ neće učestvovati u dijalogu ukoliko ga budu vodili stranci.

– Makar se ne voleli, makar se na dijalogu uhvatili za gušu, naša je dužnost, zbog države koja postoji vekovima, zbog dostojanstva, da imamo odgovornost i da sednemo za sto i razgovaramo – rekao je Jovanović. – Insistiram na tome da sednemo mi sami jer se niko neće brinuti o Srbiji sem nas samih. Imam hiljadu zamerki na ovu vlast, ali bilo bi me sramota da pred strancima govorim da stvari ne valjaju. Prljav veš se ne iznosi iz kuće.

Predsednik DŠ-a kao teme predstojećeg dijaloga vidi problem medijskog prisustva opozicije, od Javnog servisa -aRTS pa nadalje, i izborni proces.

Iz LSV-a poručuju da će Vojvođanski front ne samo tragati za svojim kandidatom na budućim predsedničkim izborima već će izaći i s jasnim predlozima izmena izbornog sistema, u kojima će biti omogućena bolja zastupljenost građanki i građana iz Vojvodine i svih krajeva Srbije. U saopštenju koje je potpisao generalni sekretar stranke Bojan Kostreš ističe se da se ideja bojkota izbora pokazala kao katastrofalan politički promašaj, o čemu svedoče i nedavne izjave Boška Obradovića i Borisa Tadića, a to je, dodao je, samo jedna u nizu političkih grešaka koje su ojačale Vučićev režim.


„Ideje, samo takve”

Među medijskim spekulacijama o tome šta bi sve moglo biti tema dijaloga, svetlo dana ugledala je i ta da ŠP, DS i PSG zahtevaju formiranje ministarstva za izbore. Neki mediji su već i našli ime potencijalnog ministra, a to bi, po njima, bio izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević. To je izazvalo reakciju funkcionera SNS-a i na „Tviteru”, među kojima je bila i poslanica Jelena Žarić, inače predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u parlamentu Srbije.

„‘Opozicija‘ bi ministarstvo za izbore? Što? Da bude sad Đilas i ministar? Baš kao kad je Boško Obradović hteo u prelaznu vladu? Ideje, samo takve” – zaključila je ta poslanica.


„Podsetiću na nesnalaženje na predsedničkim izborima, zatim na uzalud potrošenu građansku energiju i nadu da se tako nešto može promeniti na protestima koje su uništili predstavnici ove grupacije, na formiranje sada već propalog Saveza za Srbiju, na Sporazum s narodom koji su zataškali i ostale poteze kojima su pojedinci iz propalog SzS-a želeli da postignu politički monopol nad opozicionim delovanjem i time obezbede sebi glasove svih onih koji se ne slažu s režimom, a svojim potezima, u stvari, ojačavali Vučića”, ukazao je Kostreš, uz tvrdnju da su „LSV i VF u opoziciji u odnosu na Aleksandra Vučića”. Uz konstataciju da su „kontinuirani napadi samoproglašene prave opozicije na Vojvođanski front i Ligu socijaldemokrata Vojvodine izraz nemoći i pokušaj da se prikrije odgovornost te grupacije za pogrešne poteze”, te da samo žele da budu „Vučići umesto Vučića”, Kostreš im je poručio: „Nekada smo imali DOS – Demokratsku opoziciju Srbije, a danas imamo POS – Pravoslavnu opoziciju Srbije”.

Ideju da se u razgovor vlasti i opozicije uključi Brisel izneo je svojevremeno PSG dok ga je  predvodio glumac Sergej Trifunović, nakon čega su predstavnici Evropskog parlamenta pokušali da pomire njihove stavove. No, oni ne samo da nisu uspeli da „pomire” vlast i opoziciju već nisu uspeli to da učine ni kada je reč o oponentima vlasti, tako da je dijalog uoči poslednjih parlamentarnih izbora okončan tako što su se s delom opozicije, koja je kasnije bojkotovala izbore, sastajali odvojeno.

Da bi potvrdili spremnost Evropske unije da i dalje posreduje u dijalogu između stranaka u Srbiji, Dačića su o tome u svojim pismima odmah nakon njegovog izbora, obavestili Vladimir Bilčik i Tanja Fajon. U pismu je poručeno da Evropski parlament daje punu podršku Narodnoj skupštini Srbije i da su spremni da posreduju u dijalogu i pomognu u postizanju konsenzusa u narednom periodu.

S. Stanković

 

Piše:
Pošaljite komentar