Izložba kaligrafskih radova u Ogranku SANU u Novom Sadu

Priređivač izložbe je Vera Stojšić Gašparovski, a organizator Udruženje vojvođanskih učitelja koje od 2009. organizuje kaligrafsku koloniju “Na putu Zaharije Orfelina”, a zatim svake godine i izložbu radova koji tada nastanu. Na ovoj izložbi biće predstavljeni radovi 11 nastavnika, učesnika kolonije, nagrađeni radovi učenika sa kaligrafskog konkursa, kao i nekoliko radova kaligrafa Svetozara Pajića Dijaka.

Udruženje vojvođanskih učitelja se od 2006. bavi negovanjem lepog pisanja, upoznavanjem srednjovekovne srpske kaligrafije i razvojem školske kaligrafije, a od 2009. promoviše lik i delo Zaharije Orfelina.

- U septembru prošle godine organizovana je 12. kaligrafska kolonija „Na putu Zaharuja Orfelina“ namenjena nastavnicima - kaže Vera Stojšić Gašparovski. - U Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Kamenici (gde se školska kaligrafija neguje još od 2006.) na stručnom usavršavanju i razmeni iskustava okupili su se nastavnici koji rukovode kaligrafskim sekcijama u svojim školama širom Srbije. Gost kolonije je i ove godine bio novosadski kaligraf Svetozar Pajić Dijak koji je učesnike dodatno uputio u neke od tajni kaligrafije. Učesnici kolonije sa svih strana Srbije su ove godine zbog epidemiološke situacije i udaljenosti delom učestvovali direktno, a delom na daljinu.

Osim kolonije za nastavnike Udruženje vojvođanskih učitelja u oblasti kaligrafije raspisuje za učenike osnovnih i srednjih škola kaligrafske konkurse „Svetosavlje i naše doba“ i „Dani Nikole Tesle“. Po rečima Vere Stojšić Gašparovski, kaligrafija je izuzetna umetnost koja osim poznavanja osnova lepog pisanja, istorijata pisma i velike maštovitosti zahteva danas poprilično zapostavljene a i dalje izuzetno važne osobine ličnosti (smirenost , urednost, preciznost). Nastavnici učešćem u koloniji imaju priliku da ovladaju kaligrafijom, posvete se stvaranju sopstvenih radova i da kaligrafiju prenesu na što veći broj učenika razvijajući njihove sposobnosti i istovremeno čuvajući srpsko kulturno nasleđe za buduće generacije.

Zaharije Stefanović Orfelin (1726 - 1785) rođen u Vukovaru, a živeo u Sremskim Karlovcima, Veneciji, Temišvaru, Beču i Novom Sadu, bio je krupna figura književnog života Srba u Ugarskoj tokom 18. veka, veoma svestrana ličnost, jedan od najprosvećenijih Srba tog doba i prvi Srbin koji je pisao i objavljivao stihove. Takođe, Orfelin je pokrenuo u Veneciji 1768. prvi srpski časopis “Slaveno-serbski magazin”.

Jovan Skerlić je Orfelina predstavljao kao “živopisca, bakroresca, kaligrafa, kartografa, pisca bogoslovskih, školskih i prigodnih knjiga, fizičara, vinogradara, pesnika, izdavača, uvek pukog siromaha, on je sve to bio trideset godina naše književnosti, koju je gotovo sam neko vreme predstavljao i nosio”. Veliki značaj Orfelina istakli su i Dositej Obradović koji je ukazivao da“njegovo ime neće se među rodom zaboraviti” kao i Dobrovski smatrajući da nova srpska književnost počinje od Orfelina. Poezija Orfelina je delo svoga vremena i aktuelnih političkih i kulturnih potreba srpskog naroda u Ugarskoj, i predstavljala je izraz društvene klime, političkog trenutka i emotivne atmosfere i u tom vremenu imala je značajnu funkciju i ispunila je svoju misiju. Najznačajnije Orfelinove knjige su Istorija Petra Velikog, Kaligrafija, Bukvar, Večiti kalendar, Iskusni podrumar, Plač Serbiji.

Izložba se može pogledati do 30. januara radnim danom od 9 do 17 časova.

N. Popov