Miloš Janjić: Desetogodišnji rekord Produktne berze u Novom Sadu
– Analizu bilo kojeg segmenta tržišta prošle godine, pa i agrarnog i prehrambenog, nemoguće je uraditi bez pominjanja novonastalih okolnosti izazvanih pandemijom a uprkos epidemiji kovida-19, berzanski poljoprivredni proizvodi su u 2020. godini prošli izvanredno u odnosu na druga tržišta i privredne grane, dok nova godina donosi neizvesnosti –kaže za „Dnevnik” direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić.
Na početku razgovora direktor Janjić navodi da je pojava novog virusa dovela do tektonskog poremećaja u celom svetu i da nije zaobišla ni berzu ni berzansko tržište
– Okolnosti nastale pojavom virusa u Evropi i kod nas su nas terale da se brzo prilagođavamo. Mnogi analitičari su tada prognozirali pad prometa na svetskom nivou. S jedne strane, očekivao se pad potražnje, a s druge, veliki logistički problemi. Međutim, tržište se brzo organizovalo, a potražnja je tokom godine rasla, naročito od velikih svetskih kupaca. Sve to je dovelo do rasta potražnje na domaćem tržištu, a time i do rasta cena – naglašava direktor Produktne berze.
Istovremeno, istakao je Janjić, organizacija nesmetanog berzanskog trgovanja je bila izazovan posao.
– Ali, zalaganje zaposlenih i primena savremenih tehnologija, u koje se u proteklih nekoliko godina mnogo ulagalo, doprineli su da berzansko trgovanje ne oseti zastoj i posledice epidemije. Primarno je bilo da zaštitimo zdravlje zaposlenih, a odličan softver je dao mogućnost da zaposleni nesmetano rade od svojih kuća. Berza u Novom Sadu uspela je i lane, već petu godinu zaredom, da zabeleži rast prometa: s više od 110.000 tona ostvaren je desetogodišnji rekord.
Tokom godine, uprkos epidemiji, kaže Janjić, Produktna berza u Novom Sadu radila je i na internim aktima i novoj platformi za trgovanje u skladu sa Zakonom o robnim berzama.
Kreće trgovanje sekundarnim sirovinama
Janjić posebno skreće pažnju na to da to da će Berza ove godine na listing trgovanja staviti i robu koja ne spada u agrar.
– To su organizovanje tržišta za trgovinu brodskim prostorom i za trgovinu sekundarnim sirovinama. Potencijal koji Srbija ima mora se iskoristiti, a u saradnji s ministarstvima za saobraćaj i za ekologiju, sigurni smo da ćemo u tome uspeti i doprineti rastu i razvoju tržišta i ekonomije Srbije.
On naglašava da se značaj organizovanja pomenuta dva tržišta ogleda u tome da se domaćim i stranim kompanijama pomogne u kreiranju platforme za brži, kvalitetniji i sigurniji protok informacija o ponudi i potražnji navedenih proizvoda i usluga.
– Kreiranje organizovanog tržišta u vidu berze povećava transparentnost cene i olakšava promet – istakao je direktor Produktne berze.
– S ekspertima KfW banke posao je završen i rezultati će se videti početkom godine, kada bude pokrenut nov sistem – naveo je naš sagovornik. – Novi sistem treba da poveća brzinu, transparentnost i sigurnost trgovanja. Korisnici će moći direktno sa svog računara ili telefona da kotiraju nalog. Kompletan proces plaćanja robe će ići kroz sistem Berze, a brokeri će ujedno pratiti isporuku robe. Cilj svega toga je da Berza bude servis u kompletnom lancu trgovanja i pruži što veću kontrolu tog procesa. I strana pravna lica će moći da kupuju robu preko Berze, što će svim učesnicima dodatno proširiti i olakšati plasman robe.
Potražnja starog roda žitarica i uljarica bila je u 2020. godini na visokom nivou. To se, kazao je direktor Janjić, najviše odrazilo na izvoz kukuruza, kojeg je u sezoni 2019/20. iz Srbije izašlo 3.054.530 tona, dok je rast izvozne tražnje pomogao da iz Srbije izađu i tržišni viškovi žita – prodata je 395.281 tona, kao i 144.508 tona brašna, i 228.282 tone soje. Visok nivo potražnje za domaćim žitaricama nastavljen je i tokom nove žetve. Više cene u inostranstvu su pogurale kretanja na domaćem tržištu pa je tako kukuruz krajem oktobra dostigao svoj cenovni pik od 20 dinara kilogram, bez PDV-a, pšenica 22,5, a soja 52,8.
Z. Delić