Stojkečić: Razvojne šanse Karlovaca turizam, voćarstvo i vinogradarstvo

U vreme kada je kormilo najmanje opštine u Srbiji preuzeo istoričar Aleksandar Saša Stojkečić, stanje u opštinskom buyetu nije bilo ni blizu poželjnog. Kako kaže Stojekčić, hteli – ne hteli, živimo u ovom vremenu i moramo se nositi sa izazovima kakvi god oni bili.

– Stanje koje sam zatekao u opštinskom budžetu je direktna posledica smanjenja priliva prihoda, uvođenja policijskog časa i umanjenja privrednih aktivnosti – kaže Stojkečić. – Taj prelazni period bio je dosta izazovan. Na jesen je došlo do opravka privrede, ali ne u meri koju smo svi očekivali. Shodno tome, verujem da će i ova godina biti puna izazova. Pratili smo uputstva Ministarstva finansija i zdravu logiku prilikom kreiranja buyeta za 2021. da bismo ga prilagodili realnoj situaciji. Ne bežimo od toga da ćemo morati u toku godine da pribegnemo njegovoj izmeni. Zbog toga smo obaveze podeli u dve grupe prema prioritetima. U takvim okolnostima, u prvom planu su komunalno funkcionisanje mesta, briga o socijalno ugroženima i zdravlju svih sugrađana. Otvaranje punkta Hitne pomoći u Karlovcima početkom decembra prošle godine je potez koji je realizovan za kratko vreme i pokazatelj je brige o stanovništvu. Mislim da ćemo vrlo brzo uspeti da načinimo još neke poteze kojima ćemo kvalitet života građana poboljšati, a rekonstrukciju fasada, pristanište i druge velike kapitalne projekte ćemo realizovati shodno mogućnostima.

Stojkečić napominje da je Nacrt buyeta za ovu godinu bio na javnom uvidu, i to je jedan od koraka ka transparentnosti kojoj vlast teži. Pristiglo je nekoliko sugestija građana, što smatra uspehom uzimajući u obzir kratak rok.

Šanse za razvoj Karlovaca, po njegovom mišljenju, nisu kao u većini okolnih opština i u ostatku Srbije, u industrijskoj proizvodnji, već u poljoprivredi, i to voćarstvu i vinogradarstvu, i turizmu.      

– Karlovci su bogomdani za voćarstvo i vinogradarstvo, a sada se pružaju velike mogućnosti za razvoj jer pre svega Republika i Pokrajina podstiču tu proizvodnju – ističe Stojkečić. – Mi ćemo nastojati u narednom periodu da državne i pokrajinske podsticaje što više približimo krajnjim korisnicima. Imali smo ideju, koja zbog širenja koronavirusa nije nažalost zaživela u decembru, da pokrenemo čitav niz edukativnih skupova na kojima bi se vinari i voćari i svi koji su na pola odluke da se upuste u to, uz savetodavnu pomoć ljudi iz Ministarstva poljoprivrede, obučili kako da konkurišu za podsticaje. Naša pomoć će se ogledati i u tome da atarske puteve opravimo da mogu nesmetano da ih koriste. U tom pogledu računamo na maksimum podrške pre svega pokrajinske administracije.    

Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca smatra dobrom osnovom za ulaganje države u to mesto i prilikom za razvoj. Osvrćući se na pokrenutu proceduru izrade novog zakona, kaže da je zakonski okvir još uvek važećeg akta dovoljan, a da vremenom treba pokrenuti donošenje novog zakona koji bi ispravio sve mane sadašnjeg.

– Naša obaveza je da kroz taj zakon nađemo način da formiramo instituciju kulture koja nedostaje Karlovcima, a koja bi stvarala nove sadržaje – dodaje Stojkečić. – Oslonjeni na nasleđe koje imamo, moramo stvarati i nove kulturne i naučne sadržaje. Kulturno nasleđe jeste dobro koje se prodaje na turističkom tržištu, ali potrebno je nešto novo što će isto tako da privuče turiste.

Izvesnim iskorakom u tom pogledu moglo bi se smatrati otvaranje kulturne stanice u sklopu projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. Tako nešto predviđeno je u Karlovcima koji su deo takozvane Zone 021, koju čine i opštine Beočin i Irig. Stojekčić tvrdi da nije određeno sedište kulturne stanice, ali da se radi na programu njenog rada i finansiranja i da u ovoj godini očekuje detaljnije informacije o tome.

Govoreći o turizmu, Stojkečić ističe da u Karlovcima nema dovoljno ležajeva za smeštaj turista i da je to široko polje za ulaganje i šansa da ljudi u tome pronađu sebi posao. Isto važi i za ugostiteljstvo i druge srodne sadržaje.

– Velika strana investicija je pred nama, a to je gradnja hotela, na potesu između Dudare i Čerata – objašnjava prvi čovek Sremskih Karlovaca. – Biće to, nadam se, uspešan primer ulaganja i mamac za druge investitore. To je jedan od puteva razvoja Karlovaca – podizanje smeštajnih kapaciteta kroz gradnju hotela. Drugi put koji vodi ka razvoju mesta je u preduzetništvu i pokretanju porodičnih biznisa u oblasti vinarstva, ugostiteljstva, izdavanju apartmana i ležajeva. Uz kulturno nasleđe koje imamo, kojim možemo da se ponosimo i koje ćemo vremenom dalje da uređujemo, to će privlačiti posetioce i, samim tim, investitore. Postoji izvesno interesovanje i za ulaganja u ugostiteljski sektor i mislim da i za to ima dosta prostora. Kako se uređenjem centra – pod čime mislim na obnovu fasada i parterno uređenje – turistička zona bude širila, pojavljivaće se nove lokacije koje će biti interesantne ugostiteljima da ih iskoriste.

– Postoji interesovanje za Stražilovo kao destinaciju za gradnju hotela, a prepreka za to je činjenica da još nije usvojena izmena planova koji bi omogućili kvalitetnije korišćenje izletišta u privredne svrhe – kaže Aleksandar Stojkečić. – Za to će biti potrebno izvesno vreme. Ove godine bih voleo da se usmerimo na izradu dokumentacije koja bi tako nešto dozvolila. Oko 70 odsto teritorije opštine je u obuhvatu zaštite, što podiže cenu projektno-tehničke dokumentacije i izvođenja radova, ali i sve usporava i komplikuje. Prioritet nam je ove godine da izletište bude uređeno da bismo omogućili posetiocima da u epidemijskim okolnostima nesmetano uživaju u prirodi.

Stojkečić podseća na to da se dogodine očekuje sanacija fasada Župnog ureda i krova Bogoslovskog internata od novca odobrenog lane u Pokrajinskom fondu za obnovu karlovačkog kulturnog nasleđa. Uskoro se očekuje izbor izvođača radova, a u ovoj godini se za tu namenu u opštini od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama nadaju sumi između 60 i 80 miliona dinara, kao i nastavku uređenja fasada.     

Za parterno uređenje centralnog jezgra Stojekčić kaže da je skupa investicija i njena realizacija direktno je povezana s drugim projektima, pre svega rekonstrukcijom Ulice braće Anđelić. Po njegovim rečima, predviđeno je da se ti radovi odvijaju fazno i traju nekoliko godina.

– Za novac potreban za parterno uređenje moramo da konkurišemo kod viših nivoa vlasti i zavisno od toga kako prođemo na konkursu, teći će radovi. Mislim da zbog vrednosti investicije i okolnosti u kojima živimo, nije realno očekivati da ove godine uđemo u taj posao – kaže Stojkečić.

Z. Milosavljević