Maida Gruden: Istraživanje kulture sećanja

Ovakvo priznanje za dugogodišnji predan rad i ozbiljan programski pristup zaslužio je Dom kulture Studentski grad, koji će se zajedno sa internacionalnim partnerima, tokom naredne dve i po godine, baviti studentskim životom od kraja Drugog svetskog rata do danas u kontekstu svakodnevnog života u studentskim domovima, kulturnih navika i slobodnog vremena studenata, međuljudskih odnosa, kao i društvenog i političkog angažovanja studenata. Cilj ovog projekta je podsticanje studentske populacije da učestvuje u razumevanu i kokreiranju savremene umetnosti, koristeći arhivske materijale i učestvujući u praticipativnim umetničkim aktivnostima tokom rezidencijalnih boravaka umetnika u studentskim domovima. Rezultati projekta će poslužiti kao smernice za menayere kulturnih institucija i umetničkih galerija, kustose i umetnike, za dalje unapređivanje inovativnih pristupa razvoju mlade publike. Povodom ovog programa, koji nadilazi konvencionalnu kulturnu produkciju i zalazi u različite sfere promišljanja naše istorije i društvenog života, razgovali smo sa koordinatorkom projekta Maidom Gruden, ujedno i urednicom likovnog programa u Domu kulture Studentski grad.

– Ovaj projekat smo prijavili na konkurs programa Kreativna Evropa, jer je organski proizašao iz dva participativna projekta koje je Dom kulture Studentski grad realizovao u prethodnom periodu: „Portret Studenjaka“ (2016.) i umetnička rezidencija „Cimer“ (2014). Oba poduhvata su se bavila životom studenata u Studentskom gradu, koji su primarna publika DKSG-a i koju želimo da podstaknemo da aktivno učestvuje u našim programima i bude kreator kulturnih sadržaja – navodi Maida Gruden.

Po njenim rečima, tema studentskog života u kampusu kao što je Studentski grad, jedan od najvećih studentskih kompleksa na Balkanu, značajna je jer do sada nije sagledana interdisciplinarno. U pitanju je, dodaje,  široko polje istraživanja kojim se malo istraživača integralno bavilo, i pored činjenice da je u ovom studentskom domu živeo niz generacija studenata, od trenutka kada su se prvi studenti uselili sredinom pedesetih godina prošlog veka do danas.

– Prisutan je i podsticaj koji je došao i iz ličnog osećaja da je važno očuvati sećanja na život različitih generacija studenata u Studenjaku s obzirom na to da su, na primer, moji roditelji kao i roditelji mnogih mojih prijatelja i saradnika živeli tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina DŽDŽ veka u ovom studentskom domu, posećivali ili učestvovali u programima DKSG-a, i zato što nam je poznato koliko je ovaj period života za ogroman broj ljudi bio formativan i istorijski značajan u širem smislu.  Specifičnost projekta „Oni žive“ je i što kombinuje saznanja iz privatnih istorija sadašnjih i bivših studenata, umetničkih pristupa temi koji se zasnivaju na istraživačkim i kolaborativnim praksama i akademskih istraživanja iz domena različitih humanističkih nauka. Veoma nam je bitno da proces bavljenja temom života studenata tokom naredne dve i po godine, koliko traje projekat, bude kolaborativan i dostupan onlajn, tako da je jedna od četiri partnerske organizacije na ovom projektu „Ikarus Hrvatska”, međunarodni centar za arhivska istraživanja iz Zagreba, jedan od kreatora digitalne onlajn platforme Topoteka, posvećene stvaranju arhiva lokalne istorije s ciljem podsticanja čuvanja, istraživanja i promocije lokalne baštine.

Kada govorimo o „kontekstualnim umetničkim praksama”, šta to tačno znači u kontekstu tematizovanja studentskog života od Drugog svetskog rata do danas?

- Osnovni aspekti i strategije participativne ili kontekstualne umetnosti su istraživanje i rad sa publikom ili zajednicom, sa kojom se odnos gradi ne kao sa pasivnim primaocem već kao sa aktivnim učesnikom, osvetljavanje određenog socijalnog problema, naglasak na kreativnom procesu i nepredvidivost ishoda umetničkog procesa, prisvajanje metoda i oblika komunikacije iz svakodnevnog života u umetničkim projektima, pristup arhivskim dokumentima kao inspiraciji i materijalu za umetnički rad, i tako dalje.   Ovakvim umetničkim akcijama otkriva se novi pogled na istorijat i ostvaruje vidljivost iskustava ili postojećih izazova u okviru života zajednice, u ovom slučaju studenata, koji su kroz naviku ili konvencionalno, nekomparativno, sagledavanje postali nedovoljno vidljivi. U okviru projekta „Oni žive“ odlučili smo se da izdvojimo nekoliko tema koje će biti vodilje, ne samo arhivistima tokom prikupljanja foto građe i audio intervjua o životu studenata na osnovu otvorenog poziva, već i mladim umetnicima koji će živeti u studentskim domovima u četiri zemlje i zajedno sa studentima, na osnovu prikupljenog arhivskog foto i audio materijala kreirati umetničke radove i aktivnosti. Teme su sledeće: svakodnevni život studenata, njihove kulturne navike, život studenata u kampusu, međuljudski odnosi, odnosi polova i društveno-politički angažman studenata, i to u periodu od kraja Drugog svetskog rata do danas u kampusima pet gradova u Beogradu, Rijeci, Podgorici, Madridu i Zagrebu. Ne sumnjamo da će mnoga iskustava iz mikro konteksta neminovno biti povezana sa promenama i tokovima u širem društvenom i istorijskom kontekstu.

Projekti ovog tipa, pa tako i Vaš, podrazumevaju i aktivnosti koje se odigravaju mimo očiju publike, a namenjeni su usavršavanju i obrazovanju kadrova koji će svoja znanja kasnije moći da primene u svom radu sa publikom?

– Jedan od ciljeva ovog projekta jeste razvoj rada sa publikom, pre svega mladom, s obzirom na to da istraživanja u proteklih nekoliko godina pokazuju veliki pad u procentu mlade publike kada govorimo o programima institucija kulture i kulturnih događaja na teritoriji ne samo regiona nego i cele Evrope. Aktivnosti koje su namenjene širem timu ovog međunarodnog projekta, a dešavaju se mimo očiju publike, procentualno čine 10% celog projekta i odnose se se na obrazovanje i obuke iz oblasti usmene istorije (koju pruža pridruženi partner Centar za primenjenu istoriju iz Beograda), digitalnog arhiviranja (za koje je zadužen međunarodni centar za arhivska istraživanja Icarus Hrvatska iz Zagreba) i kontekstualnih umetničkih praksi (koje će voditi Institut za umetnost u kontekstu iz Berlina). Korist od ovih seminara neće imati samo učesnici koji su neposredno prisustvovali seminarima već i drugi kustosi, arhivisti, umetnici i menayeri kulturnih institucija za dalje unapređivanje inovativnih pristupa razvoju mlade publike, s obzirom na to da će rezultati ovih obuka, odnosno praktični priručnici iz usmene istorije i digitalnog arhiviranja, uskoro biti objavljeni i dostupni javnosti u elektronskoj formi na sajtu www.theylive.eu.

Kada će šira publika moći da se upozna sa prvim plodovima rada na projektu i šta je to što ćete prvo predstaviti auditorijumu, kada se steknu uslovi?

– Publici će ovih dana biti rezultati seminara koji su održani tokom prva tri meseca projekta, kada ćemo na sajtu www.theylive.eu predstaviti priručnike iz usmene istorije i digitalnog arhiviranja, koji će biti dostupni za besplatno skidanje u pdf formatu. Na sajtu ćemo objaviti intervju sa dizajnerom vizuelnog identiteta projekta „They: Live“, Željkom Lončarem, i saznati na koji način su između ostalog i sećanja i iskustva iz studentskog života uticala na njega prilikom kreiranja osnovne ideje logotipa projekta. Iskoristiću ovu priliku da naglasim da će januar biti posvećen otvaranju javnog poziva bivšim i sadašnjim stanovnicima Studentskog grada da nam pošalju svoje fotografije iz života u ovom studentskom domu.

Naposletku, u planu je i štampanje i knjige. Kojoj ciljnoj grupi će ona biti namenjena i koji će biti njen specifičan značaj?

– Knjiga koja je u planu, i koja će proizaći iz projekta, sastojaće se iz tri dela: naučnih tekstova iz oblasti različitih humanističkih disciplina na temu studentskog života prikupljenih putem otvorenog konkursa, tekstova umetnika i kustosa o realizovanim rezidencijama u studentskim kampusima i priručnika o metodologiji organizacije rezidencija ove vrste u studentskim domovima. Publikacija će biti namenjena stručnoj javnosti, menayerima kulturnih institucija ali i svima koje žele da saznaju odgovore na pitanja šta znači biti student kroz istoriju na širem geografskom području. Specifičan značaj knjige sastoji se u tome što će dati doprinos istraživanju teme života studentske populacije kojoj, osim u kontekstu studentskih protesta 1968. u međunarodnom kontekstu nije prethodno posvećivana neophodna pažnja. Prethodna iskustva i odziv studentske populacije i bivših stanovnika Studentskog grada u projektima ove vrste lokalno, uverili su nas da je bitno da nastavimo proučavanje života studenata i osvetlimo ovo nedovoljno ispitano polje života velikog broja generacija.

N. Marković