Bitkoin „napunio“ 12 godina i opet obara rekorde
Kada je pre tačno 12 godina (4. Januara 2009) osoba ili grupa osoba pod pseudonimom Satoši Nakamoto predstavila svoje digitalne inovacije – blokčejn tehnologiju i svoju kriptovalutu bitkoin, na tu vest su možda bacili pogled samo pojedini IT stručnjaci, ali u to vreme čak ni većina informatičara nije umela da objasni o čemu se tu tačno radi i kako to funkcioniše.
U međuvremenu je digitalni svet ovladao blokčejn tehnologijom pa u ovom trenutku postoji još nekoliko stotina kriptovaluta od kojih je većina direktno vezana za bitkoin, a desetine miliona ljudi širom sveta sada svako malo pogleduje u monitore prateći iz minuta u minut cene kriptovaluta na tržištu.
Iako je za „obične smrtnike“ svet kriptovaluta još velika misterija, uticaj koji je digitalni novac ostvario na globalnom tržištu je iznad svih očekivanja pa i onih najoptimističnijih koji su i pre desetak godina govorili da su kriptovalute budućnost svetske privrede. Samo tokom jučerašnjeg dana ukupan obrt trgovine u kojima je plaćano bitkoinima iznosio je preko 80 milijardi dolara i samo na osnovu toga je jasno da kriptovalute nisu više budućnost već vrlo prisutna sadašnjost svetske ekonomije.
U početku naravno nije bilo tako jer do tada nepoznata tehnologija nije odmah stekla poverenje među potencijalnim korisnicima digitalnog novca i teško je bilo (nije ni sad mnogo lakše) objasniti da je sigurnost transakcija zagarantovana i da skup nekih podataka na računaru može da se pretvori i u pravi (papirni) novac.
Godine 2009. kad je BTC plasiran, nije bilo sasvim jasno kako i gde se može trošiti. Sada se može kupiti praktično sve. Na primer, velike kompanije kao što su Mikrosoft i Del primaju uplate u bitkoinima za niz svojih proizvoda i digitalnog sadržaja. Bitkoinima se mogu platiti avio karte u sada već tridesetak aviokompanija širom sveta, a isto tako mogu platiti i karte za neka londonska pozorišta.
Ostale opcije uključuju plaćanje hotela i kupovinu imovine, namirivanje računa u različitim barovima i restoranima, klađenje u onlajn kazinu i dobrotvorne donacije. Postoji takođe niz različitih onlajn tržišta koji trguju sa svim, od ilegalnih supstanci do vrhunskih, luksuznih predmeta. Ono što kritičari kriptovaluta stalno ističu jeste to što anonimnost transakcija pogoduje za sve vrste sive ekonomije pa i za plaćanje robe i usluga u klasičnom kriminalu.
Od starta se zna da je na globalnom nivou pripremljen 21 milion bitkoina od kojih je do sada „izrudareno“ nešto više od 18 miliona, dok preostalih 3 miliona još uvek čeka da ih rudari širom sveta delić po delić iskopaju i sklope u bitkoine.
Prva komercijalna transakcija zabeležena je 2010. godine kada je izvesni Laslo kupio dve pice u američkom lancu picerija „Papa Yon“, plativši ih tada sa 10.000 bitkoina (koji bi danas vredeli 400 miliona dolara). Ubrzo nakon toga cena bitkoina je počela da raste, pa je početkom 2011. godine jedan bitkoin vredeo 30 američkih centi, da bi kraj te godine dočekao sa cenom od oko 5,5 dolara za bitkoin što se u to vreme smatralo pravim malim čudom. Negde u to vreme rudarenju se posvetio i naš kolega iz „Dnevnika“ koji je na svom malo dorađenom kućnom računaru uspeo da „iskopa“ 40 bitkoina. Međutim, prodao ih je ubrzo po ceni od oko 6 dolara za komad, tako da još uvek radi u „Dnevniku“ i nerado se seća svojih bitkoina...
Početkom 2013. cena je krenula od 13,3 dolara i od tada je rasla sve do septembra 2017. došavši do 4.950. Tada je cena pala i padala je ceo oktobar 2017. Razlog je bio ukidanje transakcija u Kini. Nakon toga je cena ponovo počela da se povećava da bi u januaru 2018 dostigla 13.412 dolara.
Cena je i dalje rasla sve do decembra kada je zabeležen rekord od skoro 20.000 dolara za jedan bitkoin. Nakon tog vrhunca, usledio je drastičan pad koji je trajao praktično tokom cele 2019. godine i u prvih par meseci 2020. U tom periodu cena bitkoina je na momente padala i ispod 3.500 dolara, ali je pandemija i sve šire prihvatanje kriptovaluta uz najave njihovog uvođenja u zvanične tokove novca, ponovo lansirala cenu bitkoina koja je juče premašila 40 hiljada dolara po komadu.
Na cenu bitkojna su negativno uticale krađe i hakovanja razmene kriptovaluta, pa je tokom prvih šest meseci 2018. godine prijavljeno krađa kriptovaluta u vrednosti od 761 miliona dolara što je dosta poljuljalo sliku o besprekornoj bezbednosti transakcija bitkoinima, ali ti incidenti ipak nisu značajnije usporili razvoj.
Kao pojava koja je ipak nova i ne baš laka za razumevanje, podeljenost oko upotrebe i primene kriptovaluta je i dalje vrlo prisutna. Sa jedne strane kritičari tvrde da su kriptovalute prevara i da će balon jednog dana pući, dok sa druge strane pojedini stručnjaci koji prate ovo tržište, još pre par godina tvrdili da će vrlo brzo cena jednog bitkoina iznositi oko pola miliona dolara. Te izjave su se u početku zavodile u rubriku “teorije zavere”, ali u ovom trenutku ne deluju kao nemoguće…
Niko Perković
