Lađe opet na Begeju, a ne samo na razglednicama

U sklopu projekta, na teritoriji Zrenjanina je do sada izgrađena obaloutvrda na Begeju i postavljen je plutajući pristan. Kao deo pripremnih radova za izgradnju pristana obavljeno je i izmuljavanje na početku stare okretnice za brodove.

„Uređenje obale i postavljanje pristana otvara mogućnost za korišćenje turističkog potencijala Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav. Podstiče i razvoj nautičkog turizma u Zrenjaninu i okolini. Kroz te radove je takođe prepoznat potencijal tog hidrosistema kao mogućeg pokretača u oblasti plovidbe i saradnje između Srbije i Rumunije”, navode u Javnom vodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine”.

Projekat BEGA obuhvata i izgradnju biciklističke i radno-inspekcione staze, koja će u budućnosti spajati Zrenjanin s Temišvarom, u ukupnoj dužini od 75 kilometara. Pokrenut je i projekat gradnje novog graničnog prelaza Srpski Itebej – Otelek, koji je neophodan da bi biciklistička staza i vodeni put od Zrenjanina i Temišvara bili u punom kapacitetu. Realizacija tog posla teče pod ingerencijom Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Projektom je obuhvaćena i rekonstrukcija hidročvorova Klek i Srpski Itebej.

Inače, od najstarijih vremena, stanovništvo koje je naseljavalo prostore današnjeg grada Zrenjanina bilo je neraskidivo vezano za vode reke Begej. Pored Begeja i od Begeja se živelo i opstajalo. Iako su ljudi u različitim epohama usmeravali njegove vode, pregrađivali ga i zagađivali, Begej je opstao do danas kao simbol ovog grada. Bez obzira na tri različita imena koja je kroz istoriju imao – Veliki Bečkerek, Petrovgrad i Zrenjanin – on trajno ostaje grad na Begeju.

– Prvi veći radovi na regulaciji toka Begeja započeti su u 18. veku – priča za „Dnevnik” poznata zrenjaninska istoričarka Nada Boroš. – Tada je, radi obezbivađenja od poplava, koje su bile česte i koje su onemogućavale saobraćaj, prokopan kanal između Temišvara i Kleka, dug sedamdesetak kilometara. Na taj način je napušten njegov stari tok, ali je omogućena plovidba većim delom godine.

Međutim, radi obezbeđivanja stalne plovidbe, tokom 19. i početkom 20. stoleća ceo tok Begeja pregrađen je sa šest brana i ustava za propust plovnih objekata. Dve ustave i brane ostale su u Rumuniji, a četiri u našoj zemlji – i to kod Titela, Ečke, Kleka i Itebeja. Te brane i ustave omogućile su da Begejom saobraćaju i velika plovila, neophodna za prenos poljoprivrednih proizvoda, koji su preko Begeja, Tise i Dunava stizali do evropskih centara.

– Glavna utovarno-istovarna stanica na Begeju bio je Veliki Bečkerek, ili Petrovgrad, kako se naš grad zvao od 1935. do 1946. godine. Prosečan promet celokupnog saobraćaja na Begeju tridesetih godina prošlog veka iznosio je oko 300.000 tona različite robe. Kao glavna luka na Begeju, tadašnji Petrovgrad zauzimao je od prvog do trećeg mesta u celokupnom vodenom saobraćaju Kraljevine Jugoslavije – ističe Nada Boroš.

Zahvaljujući velikom prometu koji se odvijao na Begeju, troškovi njegovog održavanja bili su u potpunosti pokriveni prihodima na njemu. U manjoj meri promet robe Begejom odvijao se sve do 1958. godine. Tada je, zbog tadašnje političko-ekonomske situacije, zatvoren za transportni vodeni saobraćaj.

Tako su prolazile decenije i decenije, Begej je bio prepušten sam sebi, sve dok komšijske zemlje, Srbija i Rumunija, nisu ponovo prepoznale njegov značaj i odlučile da ga ožive.

Begej izvire u Karpatima, odnosno Krašoseverinskim planinama u Rumuniji. Svojim tokom prolazi kroz Temišvar, preseca severoistočnu granicu naše zemlje, provlačeći se preko Zrenjanina do Tise. U nju se uliva kod Titela. Svojim tokom Begej preseca srednji Banat po sredini. To je bilo od velikog značaja za razvoj vodenog saobraćaja i trgovine, koja se gotovo isključivo odvijala tom banatskom rekom. I to od 18. pa sve do polovine 20. veka. Zbog toga je Begej i nazvan žilom kucavicom Banata.

„Projektom BEGA planirano je da se u sklopu građevinskih radova izvede demontaža dotrajalih delova, zemljani, betonski, zidarski i mnogi drugi radovi. Mašinski radovi podrazumevaju sanaciju, zamenu ili demontažu određenih delova brodskih prevodnica. Na ustavama će biti zamenjen jedan broj tablastih zatvarača. Ostali elementi će biti očišćeni i premazani antikorozivnom zaštitom”, objašnjavaju u „Vodama Vojvodine”.

U tom preduzeću napominju da će se rekonstrukcijom tih hidročvorova promeniti trenutno loše stanje objekata i da će se stvoriti preduslovi za njihov širi značaj.

„Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja, ti objekti evidentirani su kao nepokretnost pod prethodnom zaštitom. Zato se sanacija i rekonstrukcija izvode po principu očuvanja prvobitnog izgleda. Na oba hidročvora zadržaće se ručni pogon mehanizama da bi se ispunio zahtev Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture”, objašnjavaju u JVP „Vode Vojvodine”.

        Željko Balaban