Mali potpisao "Ugovor o prenosu akcija" Komercijalne banke

Kako je saopštilo Ministrstvo finansija, predmet ugovora je 83,23 odsto običnih akcija Komercijalne banke.

Takođe, nakon potpisivanja Ugovora, u budžet Srbije uplaćeno je 395 miliona evra.

Ministar Mali je, nakon potpisivanja ugovora, rekao da je za finansijski i bankarski sektor danas veliki dan jer je završena važna transakcija, i istakao da je ceo postupak prodaje Komercijalne banke, sve vreme, bio veoma transparentan i profesionalan.

"Pored 395 miliona evra koje su danas uplaćene u budžet Srbije, podsetiću vas i da je u budžet ranije uplaćeno oko 60 miliona evra, odnosno oko sedam milijardi dinara, od čega se 3,7 milijardi dinara odnosi na ugovornu obavezu da se pola dobiti za prošlu godinu raspodeli kroz dividendu", rekao je ministar finansija.

On je dodao da je sa završetkom svih transakcija, Srbija od prodaje Komercijalne banke ukupno prihodovala više od 450 miliona evra.

"Sveukupno, dobili smo cenu koja je iznad gornjeg ranga procene vrednosti banke, koju je izradio naš finansijski savetnik Lazard i možemo da budemo veoma zadovoljni", naveo je Mali.

Prodaja Komercijalne banke, prema njegovim rečima, jeste pokazatelj da strani investitori i dalje veruju u Srbiju, i pored svih izazova i krize sa kojom se ceo svet u ovoj 2020. godini suočava.

Sa tom investicijom, istakao je, ukupan priliv stranih direktnih investicija u Srbiji u 2020. godini će iznositi skoro tri milijarde evra.

Ministar je napomenuo i da je deo sredstava od prodaje Komercijalne banke namenjen za vraćanje starih i skupih dugova iz 2012. godine.

"Mi smo dobili saglasnost od Vlade Azerbejdžana da sredstva od prodaje Komercijalne banke budu upotrebljena za prevremenu otplatu azerbejdžanskog kredita, čiji je rok dospeća 2027. godina. Tim kreditom je finansirana izgradnja autoputa Ljig-Preljina, a njegov iznos je bio 300 miliona evra, sa kamatom od četiri odsto. Ukupno stanje duga na današnji dan iznosilo je 172,7 miliona evra i to je u celosti otplaćen", rekao je Mali.

Kako je istakao, sa prevremenom otplatom duga, Srbija uštedela je 25,9 miliona evra od kamata koje bi plaćali do dospeća 2027. godine.

"Nakon prevremene otplate, udeo javnog duga u BDP biće 57,8 odsto na nivou opšte države, odnosno 56,8 odsto na centralnom nivou", naglasio je ministar.

Sve to je, dodao je, uticalo i da imamo najbolje rezultate u Evropi kada je reč o privrednom rastu, pa će Srbija ovu godinu završiti sa najmanjim padom u Evropi.

On je zahvalio svima koji su učestvovali u postupku prodaje akcija Komercijalne banke, i istakao da je veoma zadovoljan što je jedna tako ozbiljna finansijska institucija, koja ima strategiju i viziju, kao što je NLB grupacija prepoznala interes u kupovini akcija Komercijalne banke.

Predsednik Uprave NLB-a Blaž Brodnjak poželeo je srdačnu dobrodošlicu kolegama iz Komercijalne banke u NLB Grupu.

"Porodice rastu i razvijaju se, a naša je sledila taj isti put. Sa ponosom želimo toplu i srdačnu dobrodošlicu našim novim kolegama iz Komercijalne banke u NLB Grupu. Takođe smo i izuzetno ponosni što smo ovaj proces akvizicije doveli do kraja u skladu s rokovima koje smo predvideli u trenutku potpisivanja. Ova transakcija je još jedna važna tačka u okviru transformacije NLB Grupe u regionalnog šampiona", rekao je Brodnjak.

On je rekao i da taj korak neće izmeniti celokupni strateški fokus NLB Grupe, niti će uticati na njenu viziju.

Ističe da su posvećeni izgradnji moderne, digitalizovane i efikasne banke i tome da postanu vodeća banka na srpskom tržištu do 2025. godine.

"Nastavićemo da podržavamo širu zajednicu i cilj nam je da doprinesemo boljem kvalitetu života u regionu kroz odgovoran i održiv pristup poslovanju, kao i ulogu koju imamo u društvu kao sistemska institucija. Zajedno, bićemo jedna od najznačajnijih kompanija. Za nas, ovaj region nije samo još jedna tačka na mapi. Mi ga doživljamo kao svoj dom", naglasio je Brodnjak.

Proces pronalaženja strateškog partnera za Komercijalnu banku započet je javnim pozivom 31. maja 2019. godine, u toku koga je investiciona banka Lazard, koja je savetnik Srbije u tom procesu, kontaktirala 28 renomiranih finansijskih institucija širom sveta, od čega su polovina bile banke, a druga polovina investicioni fondovi.

Od tog broja, njih šest je poslalo Pisma o zainteresovanosti, nakon čega su najpre stigle četiri neobavezujuće ponude, a zatim i tri obavezujuće, od kojih je najbolja bila ponuda NLB-a.

Prodato je 83,23 odsto običnih akcija banke za iznos od 387,02 miliona evra, uvećan za kamatu po kamatnoj stopi od dva odsto godišnje, za period od 1. januara 2020. godine do datuma završetka transakcije.

Ugovorom je predviđeno i da se 50 odsto iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, na osnovu čega je Srbija prihodovala iznos od oko 32 miliona evra.

Dodatno, bila je predviđena i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu je Srbija prihodovala oko 27 miliona evra.

Privatizacija Komercijalne banke je deo sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Nova ljubljanska banka (NLB) uplatila je danas 395 miliona evra u srpski budžet za preuzimanje Komercijalne banke, čime je zvanično završena ta transakcija, rekao je Tanjugu ministar finansija Siniša Mali.

Ističe da je nakon godinu i po dana, koliko je trajao proces preuzimanja, NLB uplatio novac na račun akcija koje je država prodala kroz svoj udeo u Komercijalnoj, a reč je o 83,23 odsto akcija.

"Pored 395 miliona evra koje su danas uplaćene, ranije je u budžet uplaćeno oko 60 miliona evra, odnosno oko sedam milijardi dinara, od čega se 3,7 milijardi dinara odnosi na ugovornu obavezu da se pola dobiti za prošlu godinu raspodeli kroz dividendu. Kada saberemo, ukupna vrednost transakcije je više od 450 miliona evra", naveo je Mali.

Podsetio je da je proces preuzimanja počeo u maju 2019. godine, kada je investiciona banka Lazard, koja je savetnik Srbije u tom procesu, kontaktirala više od 28 banaka i investicionih fondova.

Nakon toga, dodaje, od tog broja, njih šest je poslalo Pisma o zainteresovanosti, nakon čega su najpre stigle četiri neobavezujuće ponude, a zatim i tri obavezujuće, od kojih je najbolja bila ponuda NLB-a.

"Inače, ta ponuda je iznad gornje procenjene vrednosti koju je Lazard kao naš savetnik uradio. Njihova procena je bila negde između 338 i 375 miliona evra za tih 83,23 odsto akcija koje smo prodali, mi smo dobili 395 miliona evra. I tu smo ostvarili sjajan rezultat", rekao je Mali.

Ističe da je u doba pandemije i najveće svetske ekonomske krize završetak te transakcije veoma važan signal i dobar znak da postoji investitor koji veruje u Srbiju.

Završetak te transakcije, dodaje, govori i da su bile opravdane mere koje je Vlada Srbije preuzela da stabilizuje našu ekonomiju tokom krize.

"Imamo investiora koji je uložio ogroman novac i nastaviće da ulaže, što znači da veruje u budućnost Srbije, bankarskog sektora i realne ekonomije i mislim da je to veoma važna informacija", istakao je Mali.

Takođe, naglašava da je od novca koji je danas uplaćen odmah isplaćen preostali deo kredita Azerbejdžanu u iznosu od 172 miliona evra.

"Azerbejdžanska vlada je dala saglasnost da prevremeno otplatimo jedan kredit koji je prethodna vlast uzela 2012. godine. Reč je o skupom kreditu od 300 miliona evra, sa četiri odsto kamate. Ja sam danas dao nalog da se taj skupi kredit prevremeno otplati", rekao je Mali.

Ističe da je Srbija samo na osnovu te prevremene otplate uštedela 25,9 miliona evra kamate koje neće plaćati, s obzirom da kredit otplaćuje prevremeno i bez ikakvih penala.

Isplatom tog kredita, kaže Mali, učešće javnog duga u BDP-u na centralnom nivou iznosiće 56,8 odsto, a na nivou opšte države biće 57,8 odsto.

Ministar ukazuje da je Srbija sada daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto BDP-a, koji je definisan kao gornja granica.