Napuštene njive dati mladima da rade i zarade

Posao je rađen u saradnji s Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), što je podrazumevalo terensku proveru 1.398 parcela u državnom vlasništvu površine od oko 2.200 hektara. Pronađeno je napuštenih i neobrađenih 546 parcela, ukupne površine od 948 hektara, dok se 852 parcele površine 1.228 hektara koriste, što praktično znači da gotovo polovina od 2.200 hektara poljoprivrednoig zemljišta stoji zaparloženo bez namene.

Koliko još imamo oranica koje ničemu ne služe postoji različite procene jer Uprava za poljoprivredno zemljište smatra da svake godine ostaje neobrađeno između 200.000 i 350.000 hektara oranica, dok drugi smatraju da taj podatak nije ni približan onom od oko 700.000 hektara do kojeg se dolazi prostom računicom, sabirajući koliko imamo obradive površine zemlje i koliko od toga koristimo.

– Od ukupno 4,1milion hektara poljoprivrednog zemljišta, obrađuje se svega 3,4 miliona, što znači da je najmanje bar pola miliona hektara do 600.000 neiskorišćeno, a razlika do 700.000 hektara su livade i pašnjaci, koje se ne koriste jer nemamo stoke – ističe za „Dnevnik” analitičar i publicista iz Novog Sada Branislav Gulan.

Po njegovim rečima, najviše neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta ima u pograničnim područjima naše zemlje, pa njive treba staviti u upotrebu što pre, ali nam za to ne trebaju strategije već akcije, odmah vidljive.

– Dobar primer za to kako se neobrađene državne njive odmah mogu iskoristiti davanjem na upotrebu do 50 hektara mladim ljudima zainteresovanim da od poljoprivrede krenu u stvaranje lične egzistencije nam stiže iz Ministarstva za brigu o selu – ističe Gulan.

Naša zemlja zbog bogatih zemljišnih resursa i povoljne klime ima dobre uslove za poljoprivrednu proizvodnju, pa poljoprivreda zauzima važno mesto u razvoju domaće privrede. Učešće poljoprivrede u nacionalnom BDP-u u 2018. godini iznosio je 6,2 odsto, a spoljnotrgovinska rzamena u istoj godini dostigla je 4,2 milijarde evra, što je 15,8 odsto više od petogodišnjeg proseka, dok je 15,9 odsto ukupne radne snage zaposleno u poljoprivredi.

Uz ove podatke, dodajmo i da je sve više žena zainteresovno da se bavi poljoprivredom, što u proteklim decenijama nije bilo tako.

Za neobrađenu zemlju, napominje on, svakako treba utvrditi kakvog je kvaliteta zemlja i na osnovu tog ispitivanja odrediti namenu, šta je najbolje sejati ili je koristiti za druge vidove poljoprivredne proizvodnje.

– Već decenijama se hvalimo time da ovdašnja poljoprivreda može da nahrani stanovništo i da još deo te poljoprivredne proizvodnje prodamo u izvoz. Odavno nam nije potrebna samodovoljnost već i znatno više od toga. Na primer, od kukuruza, kojeg godišnje izvozimo više od tri miliona tona, možemo napraviti čak 1.300 proizvoda u višim fazama prerade, pa eto prilike da razvijamo prerađivačku poljoprivrednu delatnost na napuštenim njivama – zaključuje Gulan, i dodaje da se samo efikasnom upotrebom resursa stiže do još bolje produktivnosti i konkurentnosti na tržištu nego što smo sada.

        Z. Delić