Podignuta optužnica protiv Radoslava Murgaškog za bratoubistvo

Podsetimo, novosadska policija uhapsila je 12. juna Radoslava Murgaškog  zbog postojanja osnova sumnje da je usmrtio tri godine mlađeg brata Žareta.

Kao što smo pisali, Radoslav je u dvorištu porodične kuće na Sentandrejskom putu na Klisi, u popodnevnim satima, ispalio više hitaca iz vatrenog oružja u brata, koji je preminuo na licu mesta. Odmah nakon zločina, Radoslav se dao u beg plavim opelom, ali su ga brzom i efikasnom reakcijom policije presreli i opkolili pripadnici Interventne jedinice u Partizanskoj ulici i uhapsili.

On je kod sudije za prethodni postupak, priznao delo za koje se tereti, nakon čega mu je određen pritvor zbog bojazni od ponavljanja dela i zbog uznemirenja javnosti.    

Prema nezvaničnim saznanjima, do porodične tragedije došlo je nakon kraće svađe braće.

– Žare je došao kući s posla da uzme nešto, a Rade ga je čekao. Ođednom su se posvađali i čula su se, čini mi se, četiri pucnja – rekao je jedan od komšija za “Dnevnik”, odmah nakon ove porodične tragedije, ne verujući da je stariji brt mogao da ubije mlađeg.

Komšije su odmah prijavile incident policiji, a prema nezvaničnim saznanjima do kojih je došao “Dnevnik”, Radoslav je u Žareta ispalio čitav šaržer iz “tetejca”.

- Ne znamo odakle Radetu pištolj, nismo znali da ga ima. U stvari ne znamo ni da li ima dozvolu za pištolj, ako je ima onda je to još iz perioda kada je radio u obezbeđenju – kazali su tada rođaci.

Za osumnjičenog Radeta kažu da je bio ljubomoran na Žareta od malih nogu.

– Nije ga voleo od kada se rodio. Večito je bio ljubomoran na njega i stalno je gledao da mu napakosti. A Žare je bio baš dobar, dobrodušan, ma, divan. Nema goreg nego kada udari brat na brata – rekli su poznanici braće za „Dnevnik”.

Kako je naš reporter saznao na licu mesta odmah nakon porodične tragedije, između braće je i ranije dolazilo do sukoba. Iz tog razloga je pokojni otac Milorad i podelio imovinu ravnopravno obojici sinova.

– Pokojni otac je svu stečenu imovinu podelio na ravne časti. Jednako su dobili i jedan i drugi. Ali Rade je uvek nešto bio nezadovoljan, uvek mu je bilo malo i sve je merio. Često je menjao poslove, ali se ni na jednom nije dugo zadržavao, verovatno jer je bio kratkih živaca – rekli su rođaci i komšije, dok za pokojnog Žareta imaju samo reči hvale. Kažu, bio je dobar, vredan i veseo čovek, kog su svi voleli.

Pretpostavlja se da je, možda, okidač za ovaj zločin bilo i to što je majka nedavno jedan plac, koji je imala na svom imenu, ostavila mlađem sinu jer se, posle muževe smrti, on brinuo o njoj.  

D. Nikolić