Porast obolelih u Švedskoj, Finska i Norveška nude pomoć

Ipak, Stokholm mora i formalno da zatraži pomoć da bi se finski i norveški zdrvstveni radnici uključili u borbu protiv zaraze, piše Fajnenšel tajms.



Zdravstvene vlasti u švedskom glavnom gradu su, kako se navodi, angažovale sve raspoložive lekare, ali i vojne snage, kako bi se izborili s epidemijom.



Švedska je tokom prvog i drugog talasa korona virusa imala znatno veći broj zaraženih nego susedne Norveška i Finska.



Neki to pripisuju ''preliberalnom'' modelu borbe protiv pandemije, koji nije uključivao gotovo nikakve značajnije restriktivne epidemiološke mere u poređenju sa "zaključavanjima" kakva su bila u ostatku Evrope.



Švedska je dosad zabeležila oko 1.400 umrlih od kovida-19 samo tokom decembra.



U Norveškoj je u istom razdoblju preminulo 100, a u Finskoj 80 osoba.



Prema izveštajima iz Stokholma, tamošnje bolnice suočavaju se s vrlo velikim problemima, jer je 99 odsto kreveta na odeljenjima intenzivne nege puno, a zdravstveni sindikati upozoravaju da veliki broj zdravstvenih radnika otkazuje svoje radne ugovore zbog rasta zaraze, hospitalizacija i smrtnih slučajeva.



Tako je samo na području metropole otkaz od početka pandemije dalo oko 3.600 radnika u zdravstvu. Fluktuacije u osoblju uobičajene su, ali švedski mediji upozoravaju kako je to 900 otkaza više nego u istom razdoblju prošle godine.



Ključni čovek stokholmske regije za zdravstvo Bjorn Erikson rekao je ove nedelje kako regija ima još samo jedan raspoloživ krevet u jedinicama za intenzivnu negu.



Švedska je u međuvremenu pooštrila svoje preporuke na nacionalnom i lokalnom nivou, ali još nije donela jasne propise, što je strategija koja nailazi na odobravanje većine stanovništva.



Ipak, vlada levog centra radi na pandemijskom zakonu koji bi bio okvir za potencijalno zatvaranje prodavnica i javnog prevoza, ali veruje se da on neće stupiti na snagu pre proleća, zaključuje Fajnenšel tajms.