Sledi rušenje zgrade MUP-a u Radničkoj ulici
Nakon rušenja objekata nekadašnje fabrike sapuna „Albus” u Radničkoj 32, i prodaje te parcele softverskoj kompaniji „3Lateral”, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investivije raspisala je tender za uklanjanje zgrade MUP-a na istoj adresi.
Procenjeno je da će taj posao koštati oko 6,83 miliona dinara, bez PDV-a, dok je, primera radi, za rušenje „Albusa” izdvojeno bezmalo 12 miliona dinara, s odgovarajućim porezom.
Odabrani izvođač će, osim rušenja svih objekata, temelja i infrastrukture, morati da raščisti i izravna teren, ali i da uredi okolinu, a za taj posao će imati 100 kalendarskih dana, odnosno kako je u konkursnoj dokumantaciji navedeno da toliko će trajati ugovor. Imajući u vidu rokove i vremenske uslove, uklanjanje objekata bi moglo početi sredinom februara, budući da se ponude na tender Gradske uprave dostavljaju do 24. decembra, a 25 dana nakon toga biće doneta odluka o dodeli ugovora ili pak obustavi postupka.
Plac u Radničkoj 32 prodat je u junu softverskoj kompaniji „3Lateral” za oko 933 miliona dinara. Reč je o zemljištu površine 6.495 kvadratnih metara, gde je nekad bila fabrika sapuna „Albus”, koja je premeštena u Industrijsku zonu. Za tri do četiri godine će, kako je svojevremeno najavio direktor „3Laterala” Vladimir Mastilović, u centru Novog Sada na nekada gradskom posedu biti izgrađena poslovna zgrada u kojoj će stručnjaci iz oblasti umetnosti i računarskih nauka raditi na razvoju različitih kompjuterskih tehnologija.
Podsećanja radi, prostor između Radičke ulice, Stražilovske, Keja žrtava Racije i Bulevara cara Lazara formiran je kao pružni pojas uz prvu železničku prugu, koja je 1883. godine povezala grad s Budimpeštom i Zemunom. Na tom mestu organizovana je prva industrijska zona, a taj prostor poseban značaj dobija izgradnjom Bulevara koji je povezao Telep, Liman i Univerzitetski centar s obalom Dunava i Petrovaradinom, ali i gradnjom Spensa.
Do kraja šezdesetih godina prošlog veka tu je bilo nekoliko industrijskih preduzeća, kao što su „Albus”, „Idol”, „Danubijus”, koja su u međuvremenu iseljena, a proteklih decenija tu je smeštena i policijska stanica. Proces rekonstrukcije prostora započeo je nakon preseljenja fabrika, te su neka skladišta već srušena, a slična subdina čeka i preostale objekte.
Planskom dokumentacijom je na prostoru površine 1,78 hektar, između Radničke ulice, Keja žrtava Racije i parkovske površine ka Bulevaru cara Lazara, predviđen kompleks zgrada državnih službi i Policijske uprave, te opštegradski centar s poslovnim objektima. Reč je o placevima u Radničkoj 30, 30a i 32, na kojima su se donedavno nalazili napušteni industrijski objekti, ali i glavna crpna stanica, čije je gašenje predviđeno nakon izgradnje novog kolektora duž Keja žrtava Racije.
Za raščišćavanje poseda u Radničkoj 2, Grad je izdvojio 6,6 miliona dinara, a taj plac površine 2.614 kvadratnih metara u oktobru je prodat na licitaciji firmi „Siti gradnja”, po 600 miliona dinara. U tim zgradama je pre rušenja godinama bila smeštena Uprava za urbanizam i građevinske poslove, koja je krajem prethodne godine preseljena u Školsku ulicu, kada su se stekli uslovi za privođenje zemljišta nameni.
Urbanisti navode da taj deo grada, zbog položaja, ima veliki potencijal za urbani razvoj, ali i problem s parkiranjem vozila, što bi trebalo da bude rešeno izgradnjom podzemnih etaža.
Planom obuhvaćeno područje podeljeno je na četiri urbanističke celine. U jugozapadnom delu, na površini od 0,65 hektara, predviđen je poslovni kompleks, koji bi trebalo da bude izgrađen i u severozapadnom delu, površine 0,41 hektara. U sredini prostora je, na zemljištu površine oko 0,28 hektara, planiran kompleks Ministarstva unutrašnjih poslova, uz mogućnost da na tom mestu budu smeštene i neke druge, srodne državne službe, poput sudstva i tužilaštava. Preostalih 0,44 hektara obuhvata Radničku ulicu i pristupnu saobraćajnicu, a tu su i travnate površine i drvored koprivića, koji bi, po oceni urbanista, trebalo sačuvati.
U poslovnim kompleksima mogući su administrativni, turistički i ugostiteljski sadržaji, kao i trgovina i uslužne delatnosti, ali i sadržaji iz oblasti kulture i obrazovanja. Imajući u vidu da je u blizini Univerzitet, urbanisti preporučuju sadržaje koji bi podstakli saradnju s fakultetima, poput naučnoistraživačkog centra. Osim toga, u neposrednom okruženju planiranih kompleksa su Dunav i Petrovaradinska tvrđava pa je moguće graditi i hotel s kongresnim centrom. S obzirom na to da je nedaleko i OŠ „Đorđe Natošević”, u prizemlju objekata ne bi trebalo dozvoliti otvaranje kladionica, kockarnica, kompjuterskih igraonica i sl.
Na severozapadnom delu planiranog opštegradskog centra, na mestu gde je trenutno crpna stanica, predviđen je četvorospratni kompleks, s povučenom petom etažom, namenjen poslovanju.
Na tom delu površine, ka Bulevaru cara Lazara, dozvoljena je gradnja i objekta s deset spratova, koji ne sme zauzimati više od 20 odsto parcele. Uslov za izgradnju tog kompleksa je izmeštanje crpne stanice, što bi, po nekim najavama, moglo biti završeno za godinu ili dve, odnosno kad bude izgrađena nova. Osim drvoreda koprivića u Radničkoj ulici, koji je kao spomenik prirode pod zaštitom, biće sačuvana i većina stabala na planom obuhvaćenom području.
J. Vukašinović
