Prevaranti pravosnažno osuđeni posle 10 godina

 

Prva pravosnažna presuda bila je ukinuta, pošto je Vrhovni kasacioni sud usvojio vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, koji su mu podneli branioci optuženih.

 

Nakon ponovljenog odlučivanja Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na Zorana Šuknjaju, Jožefa Feldejaka, Nadu Divljan, Gorana Miloševića i Aleksandra Bojovića, dok je u odnosu pet optuženih prvostepenu presudu preinačio tako što im je za po par meseci ublažio zatvorske kazne, objavljeno je na sajtu tog suda.

 

Takođe, ovom odlukom je odbijena optužba prema svedoku saradniku Igoru Peroviću, Draganu Lukaču, Novici Rakočeviću, Stojanu Pavičeviću, Mirku Pantiću i Radetu Atiću zbog nastupanja apsolutne zastarelosti za krivično delo “udruživanje radi vršenja krivičnih dela”.

 

Za to krivično delo osuđen je samo Marjanović, kao organizator kriminalne grupe.

 

Takođe, Marjanović, kao i svedok saradnik Igor Perović, Mirko Pantić i Rade Atić oslobođeni su za po jedno krivično delo prevara u pokušaju i saizvršilaštvu.

 

Marjanović je međutim pravosnažno osuđen zbog produženog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu i krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela na jedinstvenu kaznu zatvora od četiri godine i novčanu kaznu u iznosu od 500.000 dinara.

 

Zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu Dragan Lukač je osuđen na dve godine i osam meseci zatvora i novčanu kaznu od 300.000 dinara, dok je svedok saradnik Igor Perović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000 dinara.

 

Zbog istog krivičnog dela Stojan Pavičević je osuđen na 20 meseci zatvora i novčanu kaznu od 200.000 dinara, dok je Novica Rakočević osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca i novčanu kaznu od 250.000 dinara.

 

Presuda je potvrđena za ostale okrivljene, koji su osuđeni na zatvorske kazne od osam do 30 meseci i novčane kazne od 100 do 300 hiljada dinara, zbog prevare u saizvršilaštvu u produženom trajanju.

 

Apelacioni sud je detaljno na sajtu objavio obrazloženje kojim se razlozima rukovodio prilikom donošenja odluke o visini kazni za sve osuđene, pa je tako za Marjanovića naveo da je od olakšavajućih okolnosti cenio njegove godine života, da je porodičan čovek i da do sada nije osuđivan.

 

Od otežavajućih okolnosti imao u vidu da je organizator kriminalne grupe, te da je učestvovao u svim radnjama koje je ta grupa preduzimala i pribavila imovinsku korist kojima prelazi 21 milion dinara.

 

Ova grupa je osuđena jer su, po planu i organizaciji Marjanovića, njeni pripadnici kupovali preduzeća koja posluju duže vreme i nisu nikada bila u blokado, pa je kao odgovorno lice preduzeća upisivan pripadnik grupe, a potom su zakupljivani poslovni i magacinski prostori i opremani kako bi se stvorila fiktivna slika uspešnog preduzeća.

 

Potom je sačinjavanjem lažnih ugovora i kompenzacijama, tim preduzećima podizan bonitet. Pripadnici grupe su onda u roku od 30 do 45 dana od velikog broja preduzeća sa teritorije Srbije naručivali veće kolicine raznovrsne robe i dogovarali odloženi rok plaćanja, iako su znali da na računima njihovog preduzeća nema sredstava, niti se očekuje priliv, kao i da se ne namerava platiti uzeta roba.

 

Po prispeću robe, po prethodno dogovorenom kriterijumu i procentu ona je deljena među pripadnicima grupe koji su je potom prebacivali u svoja privatna skladišta i odatle rasprodavali po znatno nižim cenama od tržišnih fizickim licima kao kupcima za gotov novac.

 

Pritom su u poslovnoj dokumentaciji preduzeća ovu roba rasknjižavali tako što su pravlili lažne fakture po kojima je roba navodno prodata nesolventnim preduzećima.

 

Prema presudi oni su nakon toga napuštali zakupljene prostorije i magacine, telefonske kartice bacali i tako postajali nedostupni predstavnicima oštećenih preduzeća.