Srpski tužilac odgovorio crnogorskom kolegi

Prošle sedmice Kantić je u odgovoru Nenadiću, koji su u celosti objavili crnogorski mediji, pored ostalog, naveo da se dostavljanjem službene beleške o obaveštenju prikupljenom od građanina Mirka Velimirovića 23. oktobra 2020. godine, srpski tužilac, ometajući dokazivanje, grubo umešao u pomenuti postupak.



U saopštenju srpskog Tužioca za organizovani kriminal, tim povodom se ističe da sva saznanja i informacije kojima je ovo tužilaštvo raspolagalo u vezi sa tim predmetom podeljena sa crnogorskim kolegama kada se do njih dolazilo, i na način kako je to predviđeno međunarodnim konvencijama o pružanju međunarodne pravne pomoći i Ugovorom o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima između Republike Srbije i Crne Gore.



Podseća se da je tokom sprovođenja predistražnog postupka, pa i tokom trajanja istrage, razmena informacija i dokumenata po zahtevima za pružanje međunarodne pravne pomoći glavnog specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore učinjena je u najmanje sedam navrata 2016, 2017. i 2018. godine.



Kada je u pitanju ispitivanje Velimirovića, Tužilac za organizovani kriminal je ukazalo da je preko uprave Kazneno-popravnog zavoda u Ćupriji tužilaštvo primilo zahtev Velimirovića "za hitan razgovor sa tužiocem povodom informacija o terorizmu koje su od interesa za bezbednost zemlje, navodeći da su u pitanju životi više ljudi i da je stvar urgentna“.



Kako je Tužilaštvo za organizovani kriminal isključivo nadležno za vođenje postupka u predmetima terorizma i imajući u vidu da su ti predmeti po svojoj prirodi urgentni, to Tužilaštvo je po zahtevu Velimirovića u najkraćem uzelo izjavu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, navodi se u saopštenju.



Ističe se da iz razloga, koji su u Velimirovićevom zahtevu navedeni, nije proizilazilo niti je bilo moguće naslutiti da će se izjava odnositi na postupak koji se vodi u Crnoj Gori ili njegov deo.



Nakon uzete izjave, a budući da su se njeni navodi odnosili upravo na taj postupak, srpsko tužilaštvo je 27. oktobra izjavu dostavilo Specijalnom državnom tužilaštvu Crne Gore, kako bi se sa njom upoznali i kako bi preduzeli dalje procesne radnje.



Imajući u vidu da je u tom predmetu u toku drugostepeni postupak pred crnogorskim pravosuđem, o čemu Tužilaštvo za organizovani kriminal, kako napominje, saznanja ima isključivo iz medija, ono nije vršilo proveru navoda izjave i nije ni ovlašćeno da ceni da li je i u kojoj meri ta izjava, koja je data ovom tužilaštvu, identična ili različita u odnosu na izjavu koja je data pred nadležnim pravosudnim organima Crne Gore.



"U skladu sa pravilima međunarodne pravne pomoći, nijedna dokazna radnja ne može i ne sme biti preduzeta ukoliko ne postoji zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći", navelo je Tužilaštvo za organizovani kriminal i istaklo da ono ne vodi krivični postupak protiv Mirka Velimirovića.



Jedina informacija kojom raspolaže je, kako se navodi, da se Velimirović, u trenutku podnošenja zahteva za razgovor sa tužiocem, nalazio na izdržavanju kazne u KPZ u Ćupriji.



Srpsko tužilaštvo je primetilo da je odgovor glavnog specijalnog tužioca Crne Gore, dostavljen tom tužilaštvu tek 17. novembra, 20 dana od dostavljanja izjave i saznanja za njenu sadržinu, kao i da je tek u tom odgovoru postavljeno pitanje - zašto Velimirović nije saslušan na okolnosti pritisaka koje je naveo u svojoj izjavi.



Srpski tužilac ističe da je njegovom crnogorskom kolegi itekako poznato "da to nije moguće bez dostavljanja zamolnice".



"Svako drugačije postupanje bi bilo nezakonito i protivno pravilima međunarodnog prava, te bi po tumačenju glavnog specijalnog tužioca moglo da se smatra potencijalnim ''grubim mešanjem'' u postupak", navodi sprsko tužilaštvo.



Dodaje da do dostavljanja odgovora glavnog specijalnog tužioca CG, "nema nikakvih saznanja o tome da li je i ko eventualno vršio neki pritisak ili kako je navedeno, ''podučavao'' bilo koje lice koje je bilo predmet postupka u Crnoj Gori".



Takođe, srprski tužilac ukazuje da je interesantno što su ovakve tvrdnje tek sada iznete, a da nijednom od započinjanja saradnje 2016. godine, nije zahtevano ili predlagano da se određena lica saslušaju i ispitaju na te okolnosti.



On dodaje da ni sada nisu navedena niti imenovana lica koja su to činila, ako su to i činila, iako iz dostavljenog odgovora proizilazi da je glavni specijalni tužilac Crne Gore ubeđen da je takav uticaj postojao.



"Ukoliko je glavni specijalni tužilac Crne Gore takva saznanja imao od ranije, da li to sada znači da je takav uticaj tada odgovarao i bio povoljan, a sada je kontraproduktivan. Ako je tako, moramo se zapitati šta je razlog promene mišljenja glavnog specijalnog tužioca o ''štetnost'' odnosno ''dozvoljenosti'' takvog uticaja", naveo je Nenadić.



Takođe je začuđen zbog zaključivanja crnogorskog kolege - da je u Srbiji formirana "nekakva kriminalna organizacija" da opstruira postupak koji se vodi u Crnoj Gori, te podseća da je taj postupak, "državni udar", iniciran upravo na osnovu informacija dobijenih od pravosudnih organa Srbije, što i sam navodi crnogosrski tužilac, i kako je zaista i bilo.



Ističe da srpsko tužilaštvo nije moglo uticati, niti je uticalo na odluke o pokretanju i vođenju bilo kog postupka u Crnoj Gori, pa ni ovog.



Takođe je podsetio da Tužilaštvo za organizovani kriminal nikada nije imalo uvid u celokupan postupak i sve dokaze koje je je u svom odgovoru elaborirao Kantić, zaključujući da su njemu svakako poznati razlozi zašto to sada čini i to posredstvom medija.



"Tužilaštvo za organizovani kriminal (Srbije) smatra da komunikacija između dva tužilaštva ne treba da se odvija posredstvom medija, te je Specijalnom državnom tužilaštvu CG 23. novembra, u skladu sa predviđenim instrumentima međunarodne pravne pomoći, dostavilo svoj odgovor, a ovo saopštenje je iznuđena reakcija na medijsko delovanje glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića", napominje se u saopštenju.