Za bolovanje zbog korone 65 odsto plate, a može i cela

Naime, obolelima od koronavirusa tokom odsustva s posla se po zakonu isplaćuje 65 odsto zarade, ali poslodavci imaju mogućnost da donesu i odluku da se isplati cela.

Razlog za to je preporuka Vlade Srbije s početka aprila koja omogućava poslodavcima da promene odgovarajuća akta. Na osnovu toga bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju s posla zbog potvrđenog koronavirusa, mera izolacije ili samoizolacije, zarada bila isplaćivana u celosti, ali odluku o visini plate, ipak, donosi poslodavac.

U Uniji poslodavaca Srbije Tanjugu je rečeno da isplata pune zarade tokom bolovanja zbog koronavirusa nije zvanično obavezujuća, ali da je tačno da poslodavci imaju tu mogućnost.

Inače, Zakon o radu predviđa obavezu poslodavca da za vreme privremene sprečenosti za rad u prvih 30 dana odsustva zaposlenom isplati najmanje 65 odsto prosečne zarade. Prosek se računa u prethodnih 12 meseci, uz mogućnost da se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu to pravo utvrdi u većem iznosu.

Vlada Srbije je preporukom poslodavcima, koja je još uvek na snazi, obuhvatila i bolovanje koje je nastupilo kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, službenih dužnosti i kontakta s licima kojima je potvrđena korona, naložena mera izolacije ili samoizolacije. U zaključku Vlade Srbije se ukazuje na to da se „odsustvo s posla dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova...) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad – doznakom, u skladu sa zakonom”.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, Vlada Srbije je donela jednu preporuku, koja ne obavezuje, i jednu odluku koje se tiču visine zarade zbog odlaska na bolovanje zbog koronavirusa. On je ukazao na to da to nije dobro jer stavlja zaposlene na različite pozicije zbog iste stvari, te da je, u situaciji kada je koronavirus iznenadio i pogodio ceo svet, potrebno da se zakonska regulativa uskladi s njom i prava svih radnika izjednače.

Odluka o isplati zarade u celosti tokom odsustva s posla zbog koronavirusa odnosi se na državni sektor, zdravstvo, policiju, Vojsku... odnosno zanimanja čija priroda posla iziskuje kontakte s ljudima i samim tim povećava mogućnost od oboljevanja, dok se preporuka odnosi na sve ostale, odnosno na realni sektor, mala i srednja preduzeća..., kazao je Milić.

Kako je dodao, iako je bilo slučajeva da i u realnom sektoru radnicima koji na bolovanje odlaze zbog koronavirusa bude isplaćena cela plata, oni su retki.

Iz Ministarstva rada ranije su rekli da taj zaključak nije vremenski ograničen na period vanrednog stanja. Kako su objasnili, nema smetnji da poslodavci, svojim kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, urede naknadu zarade za slučaj odsustva s rada zbog privremene sprečenosti za rad veću od naknade uređene Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Počasni predsednik UPS-a Nebojša Atanacković kazao je za Tanjug da isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije obavezujuća, već da je to mogućnost. Objasnio je da sve, ipak, zavisi od slučaja, imajući u vidu različitu poslovnu kulturu u kompanijama. On je naveo da je ranije bilo dosta zloupotreba korišćenja bolovanja, te da su zato poslodavci bili oprezni. Atanacković kaže da sada ima primera da poslodavci radnicima isplaćuju celu platu i kada su na bolovanju, ne samo zbog koronavirusa već i kad su u pitanju drugi zdravstveni problemi.

D. Mlađenović