Zdrava hrana šansa naše poljoprivrede
Zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama su ove godine bili dvostruko veći od sume koja je u republičkom buyetu opredeljena za tu svrhu, rečeno je na onlajn skupu koji je juče organizovao NALED.
Rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Milić je kazala da je organskim proizvođačima najveća pomoć potrebna na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata.
– Taj period, zavisno od vrste proizvodnje, može trajati i do tri godine – navela je ona. – Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su veće 40 odsto.
Dodala je da su površine pod organskom proizvodnjom u poslednjih deset godina povećane 236 odsto, ali da, i pored toga, zauzimaju tek 0,6 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta.
Broj proizvođača je u odnosu na 2012. godinu povećan s 1.000 na 6.260. Međutim, samo njih 534 je sertifikovano, dok su ostali kooperanti.
Blizu 90 odsto organske proizvodnje se izvozi, a vrednost našeg izvoza u inostranstvo iznosi blizu 30 miliona evra.
Kao glavne prepreke s kojima se proizvođači organske hrane susreću, istaknuti su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci.
Novi Sad je naveden kao primer lokalne samouprave koja je bojazan od isplativosti ulaganja rešila refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne opreme, edukacije i promocije. Tako je u ovoj godini za te namene izdvojeno pet miliona dinara, a sličan pristup najavile su i druge lokalne samouprave, kao što su Kruševac i Dimitrovgrad.
Ratko Aksentijević iz Udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda „Golija” ukazao je na to da su podsticaji posebno važni stočarima pošto su administrativni zahtevi za njih znatno veći nego u biljnoj proizvodnji.
Najavljeno je donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je omogućavanje refundiranja troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU.
Rečeno je takođe da je u Srbiji najzastupljenija proizvodnja organskog voća kao što su maline, jabuke i kupine, zatim žitarica, pre svih kukuruza i pšenice, industrijskog bilja – najviše soje i suncokreta, a od stoke – živine i ovaca.
Z. Delić
