EU zabranjuje ugrađene kvarove u frižidere, veš-mašine...

Glavni cilj je osigurati duže trajanje kućnih aparata koji se kupuju da bi se smanjilo zagađenje i potrošačima omogućilo da dobiju najbolje za svoj novac, a suština, i jedna ključnih odrednica u tom dokumentu je zabrana takozvanih ugrađenih kvarova u kućne aparate.

S obzirom na to da Srbija uvozi veliki deo bele tehnike, koja se i kod nas nekim čudom kvari mnogo brže nego ona koje su kupovali naši majke i očevi, usvajanje takvog propisa u EU svakako će uštedeti dosta novca i našim domaćinstvima.

Inače, još 2013. Evropski potrošački centar objavio je izveštaj „Programirana dotrajalost – produkt potrošačkog društva”, u kojem se navodi niz primera koji dokazuju da se proizvodi bele tehnike ili elektronski uređaji namerno prave s kraćim rokom trajanja da bi ih građani češće kupovali.

Srbija ima i dodatni problem, a to je uvoz polovne bele tehnike. Frižideri, mašine za pranje i sušenje veša, usisivači i sve i svašta prerplavili su domaće pijace, a, naravno, kvalitet niko ne može da garantuje.

Kućni aparati koji su u EU odslužili svoje stižu u naše krajeve, često se prodaju navodno kao novi i po cenama koje su upola niže od onih u radnjama.

– Nedavna nemačka studija je pokazala da je kvarenje bele tehnike, poput mašina za pranje i frižidera, poslednjih sedam godina poraslo oko pet odsto – rekla je jedna od autorki tog dokumenta hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan. – Procenjuju da je to udar po članu domaćinstva oko 110 evra mesečno. To je posebno zabrinjavajuće ako uzmemo obzir da modeli kućnih aparata koje su kupile naše mame i bake još rade. Zato smo izglasali zahtev za strogom zabranom ugrađenih kvarova.

Članovi Odbora za unutrašnje tržište su takođe podržali pravo na popravku. Izglasali su da rezervni delovi moraju biti dostupni tokom očekivanog trajanja uređaja po cenama koje su razumne u odnosu na cenu novog proizvoda.

– Jedna od najčešćih pritužbi građana je nemogućnost popravke. Događa se da su zbog malog plastičnog dela primorani da kupe nov uređaj. Čak 80 odsto uređaja se kvari zbog greške koja se lako mogla rešiti u fazi dizajna. Pre ste, na primer, mogli sami zameniti pokvarenu bateriju na mobilnom, a sad ste prisiljeni na skupu popravku kod specijalizovanih servisera. Istraživanja su pokazala da su takve prakse dovele do zatvaranja velikog broja radnji za popravke jer im proizvođači ili onemogućavaju uputstva ili nabavku rezervnih delova – tvrdi Biljana Borzan.

„Dodatni cilj ovog mišljenja je i ojačati tržište korišćenom robom. Zato je predloženo i uvođenje merača korišćenja uređaja”, navodi se u saopštenju.

– Današnji kućni aparati imaju toliko elektronike u sebi da uvođenje merača korišćenja nije prevelik zahtev. Naime, nije isto kad samac koristi mašinu za veš i kad je koristi petočlana porodica. Onaj ko kupuje korišćeni uređaj tako bi znao šta može od njega očekivati i povećalo bi se poverenje u tu vrstu robe. Sistem u kojem konstantno kupujemo i bacamo je neodrživ i EU se obavezala na to da će do 2050. postati prvi klimatski neutralan continent – kaže Biljana Borzan.

Mišljenje je usvojeno s 37 glasova za, četiri protiv i četiri uzdržana.

D. Mlađenović