Tema „Dnevnika”: Plan izgradnje aerodroma kod Novog Sada ovog meseca pred građanima
Novi Sad i okolina ima bezmalo 500.000 stanovnika, intenzivno se urbanizuje, grade se fabrike, a u međuvremenu je postao i centar IT industrije, dok u Vojvodinu stižu velike inostrane investicije.
Zbog toga se može reći da je izgradnja regionalnog aerodroma od želje izrasla u potrebu, a Grad i Pokrajina su još korak bliži tome, pošto je detaljan Nacrt plana aerodroma „Novi Sad – Čenej” trenutno na javnom uvidu za građane. Njegovom igradnjom bi se obezbedilo povezivanje AP Vojvodine s poslovnim centrima bivših jugoslovenskih republika i drugim okolnim zemljama, što se pokazalo izvodljivim kada je sredinom avgusta 2019. godine na direktnom međunarodnom letu iz Minhena stigao direktor firme „Maminger” da bi posetio svoj pogon u Gospođincima. Osim toga, ljudi iz sveta vazduhoplovstva čenejski aerodrom smatraju za jedan od najlepše pozicioniranih u SFRJ. Vazdušna luka u Novom Sadu rasteretila bi aerodrom „Nikola Tesla” i putnici bi mnogo brže i lakše stizali do Novosadskog sajma, Egzit festivala, Instituta za kradiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici...
Predsednik Aero-kluba „Novi Sad” Dragoljub Samardžić kaže da je izuzetno zadovoljan što je plan na javnom uvidu jer će se jasno pokazati volja građana koja će se morati poštovati, ali da se ne sme trčati pred rudu jer će možda biti primedbi.
Atar Čeneja karakterističan je po velikom broju salaša, koji se u novije vreme sve češće koriste u turističke svrhe, te su na njima dobro organizovani ugostiteljski sadržaji, upotpunjeni sportsko-rekreativnim i drugim sadržajima.
U skladu sa specifičnostima zatečenog stanja, u okrviru plana izgradnje aerodroma urbanisti će nastaviti očuvanje postojećih salaša uz mogućnost promene namene i izgradnju novih, ali s tradicionalnim odlikama. Osim toga, planirani su i poslovni sadržaji uz kompleks aerodroma, ali bi oni trebalo da budu orijentisani na uslužno i proizvodno zanatstvo, turizam, odnosno sadržaje koji bi na određeni način dopunili i obogatili funkciju aerodroma.
– U Vojvodini živi oko 2,2 miliona građana i treba voditi računa o njihovim potrebama, te se došlo do zaključka da je aerodrom postao neophodan – pojasnio je Samardžić. – Mnogi smatraju da je vazdušna luka „Nikola Tesla” blizu i da će se Fruškogorskim koridorom još brže stizati do prestonice, pa smeću s uma da su Novi Sad i Vojvodina postali centri velikih inostranih investicija. Stoga moramo u 21. veku ljudima iz poslovnog sveta da obezbedimo najbrži način dolaska i odlaska iz svojih fabrika, a to je avio-prevoz. Mogućnost upotrebe regionalnog aerodroma u srcu Vojvodine može samo privući još investitora i ubrzati ekonomski razvoj.
Planirano je da s „Čeneja”, udaljenog petnaestak kilometara od Novog Sada, poleću avioni niskobuyetnih kompanija, turistički i radnički čarter letovi, te avio-taksi letovi, a zadržaće i sportsko-poljoprivrednu namenu. Zbog toga je planirano proširenje i osavremenjavanje aerodrome, kao i podela prostora. U jugoistočnom delu biće izgrađen kompleks sa svim pratećim sadržajima na površini od 70,87 hektara, dok će u severozapadnom delu biti smešteni poslovni sadržaji na 8,78 hektara, kao i salaši na oko 32 hektara. Poletno-sletna staza biće dugačka 1.700, i široka 30 metara, imaće kodnu oznaku 3C, što znači da će ovde moći da sleću avioni s rasponom krila od 24 do 36 metara i maksimalnim kapacitetom od oko 100 mesta. Takođe, planirano je da aerodrom ima i oznaku 2C, koja će se odnositi na travnatu poletno-sletnu stazu dužine 1.000 i širine 30 metara.
U južnom delu pristanišnog kompleksa planiran je prostor na kojem će biti izgrađeni objekata za novi kompleks putničkog i kargo pristaništa. U tom delu aerodroma biće smeštena pristanišna zgrada, tehnički blok s kontrolnim tornjem i punktovima, objekat za vatrogasne službe s rezervoarom za vodu, te platforma za prihvat i otpremu, magacin za skladištenje robe, rulne staze (površina namenjena za kretanje vazduhoplova između parkinga i poletno-sletne staze), parkinzi i stanica za snabdevanje gorivom i skladište mlaznog goriva i avio-benzina.
Da bi aerodrom postao što pristupačniji građanima i da bi se rasteretio saobraćaj, izgradiće se kružna raskrsnica i biće postavljena dva autobuska stajališta za solo autobuse na kraku raskrsnice u pravcu Siriga. Urbanisti su ostavili mogućnost povezivanja aerodroma na železničku mrežu, odnosno na lokalnu prugu broj 7 Rimski šančevi – Bečej, koja je od pristanišnog kompleksa aerodroma udaljena 2,8 kilometra.
Silvia Kovač
