Mali: Deficit budžeta ne ugrožava makroekonomsku stabilnost
BEOGRAD: Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da deficit od 483 milijarde dinara predviđen rebalansom budžeta za 2020. apsolutno ne ugrožava makroekonomsku stabilnost.
Obrazlažući predloženi rebalans budžeta za 2020. u Skupštini Srbije, Mali je rekao da učešće javnog duga u BDP-u neće preći 60 odsto.
"To znači da smo apsolutno u stabilnom finansijskom pložaju. Imamo najmanji pad u Evropi i to govori koliko su bile opravdane mere koje smo primenili", naveo je Mali.
On je rekao da je rebalansom budžeta, drugim po redu u ovoj godini, osim završetka i opremljanja dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu za šta je predviđeno devet milijardi, planirano i ulaganje u druge zdravstvene ustanove.
Tako je naveo ulaganja u Institut za majku i dete, GAK "Narodni front", "Tiršovu", Institut za infektivne i tropske bolesti, ali i opšte bolnice i domove zdrvlja širom Srbije.
Ministar finansija je rekao da je rebalans budžeta usmeren na dodatno ojačavanje kapaciteta u zdravstvu kako bismo se na pravi način izborili sa epidemijom korona virusa.
Pozvao je poslanike da podrže taj vladin predlog i isplatu 10.000 dinara jednokratne pomoći za zaposlene u zdravstvu kao podršku za predani rad u uslovima borbe protiv korona virusa.
"Obećanje koje smo dali sa prvim rebalansom smo ispunili. To kažu i MMF i EK koji navode da je naš odgovor bio pravovremen i efikasan i zato Srbija nema taj crni scenario koje imaju druge mnogo razvinenije zemlje", istakao je Mali.
Podsetio je da je prvim rebalansom budžeta u aprilu brzo i sa sveobuhvatnim programom izdvojeno 5,8 milijardi evra za program pomoći i podrške privredi i građanima, kako bi se ublažile negativne posledice epidemije korona virusa.
Podsetio je da je isplaćeno pet minimalnih zarada za preko milion zaposlenih, da su pomeranje plaćanja poreza i doprinosa u periodu od četiri mesceca, obezbeđeni jeftini krediti za privatni sektor, dogovorena garantna šema u iznosu od dve milijarde evra sa banakama za obratna sredstva i likvidnost preduzeća.
Naveo je i da su 10 odsto povećane zarade svim zaposlenima u zdravstvu, isplaćena jendokratna pomoć od 4.000 dinara za penzionere i po 100 evra svakom punoletnom koji se javio za tu pomoć.
Mali je naglasio da smo, po projekcijama, do kraja godine najbolji u Evropi i da ćemo imati najmanji pad.
"U Evropi imamo najbolji rezultat, to je zasluga svih građana. Ovaj rebalans budžeta za koji smo dobili saglasnost MMF, usmerava nas i ka realizaciji projekta ''Srbija 2025'' koji podrazumeva 14 milijardi evra dodatnog novca za ulaganje u infrastrukturu", rekao je Mali.
Naveo je da će biti ostvaren cilj da 2025. prosečna plata bude 900, a prosečna penzija 440 evra.
Mali kaže da se u rebalansu budžeta vodilo računa i o sredstvima za kapitalne investicije, te da se nastavlju radovi na obilaznici oko Beograda, na Moravskom koridoru, i na auto-putu Preljina-Požega.
"Imaćemo rekordan iznos kapitalnih investicija u 2021. godini", rekao je Mali.
Naglasio je i da je kumulativni rast Srbije u naredne tri godine i po projekcijama MMF i EK apsolutno najveći u Evropi.
Naveo je i da nema mnogo zemalja u Evropi koje će povećati penzije, kao što će one od 1. januara naredne godine u Srbiji biti veće za 5,9 odsto, a minimalna zarada će rasti za 6,6 odsto.
"Imaćemo i povećanje zarada u javnom sektoru i pored korone i ekonomske krize, razmišljamo o podizanju životnog standarda", rekao je Mali.