Šariću pravosnažno 15 godina zatvora za šverc kokaina

Na istu kaznu zatvora osuđen je i Goran Soković, koji je u bekstvu i kojem se sudilo u odsustvu.

Apelacioni sud je njima potvrdio kazne iz prvostepene presude, mada je promenio kvalifikaciju krivičnog dela, dok je ostalim optuženima kazne mahom neznatno smanjio ili povećao.

U obrazloženju presude koja je objavljena na sajtu suda, navodi se da je Apelacioni s sud preinačio prvostepenu presudu, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o kaznama.

Sve optužene je pravosnažno osudio zbog izvršenja po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, a ne zbog, kako su bili prvostepenom presudom osuđeni, zbog produženog krivičnog dela u saizvršilaštvu.

"Kod onih radnji izvršenja koja znače trajnu delatnost - kao u konkretnom slučaju, sukcesivnim preduzimanjem više takvih radnji ostvaruje samo jedno krivično delo, ali je za postojanje krivičnog dela dovoljno da je preduzeta i samo jedna takva radnja", navodi Apelacioni sud.

Kada su u pitanju ostali optuženi sud je potvrdio kaznu i Željku Vujanoviću od 14 godina zatvora, kao trećem organizatoru kriminalne grupe.

Šarić, Soković i Željko Vujanović i sada pokojni Dragan Dudić Fric organizovali su transport kokaina iz Urugvaja, Brazila i Argentine tako što su pripadnicima grupe davali usmene naloge šifrovanom komunikacijom, a ovi su ih izvršavali.

Kazne su smanjene za šest meseci do godinu dana pripadnicima grupe:

Marku Pandrcu koji je sada osuđen na 12 i po godina zatvora, a Bošku Nedić na 12 godina zatvora, koliko je dobio i Nikola Dimitrijević.

Nenada Novaković, Petar Obradović i Milan Milovac dobili su kazne od po 11 godina zatvora, a Rodoljub Radulović zvani Miša banana, Darko Tošić i Nebojša Sretenović po 10 godina zatvora.

Na po devet i po godina zatvora osuđeni su Mihajlo Đoković, Borislav Tunjić i Živko Sibinski.

Za dve godine zatvora smanjena je kazna Milošu Cajiću, koji je sada osuđen na devet i po godina zatvora, jer se po stavu Apelacionog suda, osnovano žalbama njegovih advokata osporeno njegovo učešće u događaju u Brazilu tokom 2008. godine, tako da navodi optužnice u tom delu nisu dokazani.

Sud je takođe zbog nastupanja apsolutne zastarelosti odbio optužbu za falsifikovanje isprave prema Marku Daboviću, Nenadu Novakoviću i svedoku saradniku Drašku Vukoviću.

Iz istih razloga, sud je prema Marku Račiću i Vladimiru Račiću odbio optužbu da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, a usled nedostatka dokaza oni su sada pravosnažno oslobođeni od optužbe da su izvršili krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Prvom presudom braća Račić su bil osuđena na po 10 i po godina zatvora.

Boban Stojiljković je zbog nedostatka dokaza pravosnažno oslobođen od optužbe za nedozvoljeno nošenje oružja, naveo je sud i dodao da je u preostalom, oslobađajućem, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Svedoku saradniku tužilaštva Drašku Vukoviću kazna je smanjena za dva meseca pa je osuđen na šest meseci zatvora, a Radan Adamović i Nebojša Joksović su osuđeni na simbolične kazne od 10 meseci i pet meseci zatvora.

Mirku Kneževiću i Milošu Nikoliću su potvrđene oslobađajuće presude od optužbi da su izvršili pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Šarić je u pritvoru od predaje srpskim vlastima 18. marta 2014. godine, a prethodno je bio pet i po godina u bekstvu.

U obrazloženju odluke o kazni za Šarića, sud je naveo da je olakšavajuća okolnost za njega što je porodičan čovek, ali da je kao otežavajuću okolnost cenio što je "kriminalna aktivnost kojom je ostvarena organizacija na planetarnom nivou, koja je kroz kontinuirane aktivnosti baratala sa nesporno utvrđeno velikim količinama kokaina".

Pritom je imao u vidu i Šarićev raniji život, ali to nije uzeto u obzir prilikom odmeravanja kazni.

"Imajući u vidu značaj otežavajućih okolnosti koje je utvrdio na strani ovog okrivljenog olakšavajuće okolnosti nisu mogle biti od takvog značaja da bi to dovelo do blaže kazne od maksimalno zaprećene zakonom, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina", naveo je Apelacioni sud.

U odnosu na Gorana Sokovića, sud je cenio njegovu raniju neosuđivanost, ali je prevagnula kao otežavajuća okolnost "velika količina kriminalne aktivnosti...koje su preuzimane na teritoriji više država i kontinenata".

Za Željka Vujanovića kao olakšavajuće okolnosti sud je cenio porodične prilike, da je neosuđivan, da je delimično priznao izvršenje krivičnog dela i time doprineo rasvetljavanju činjeničnog stanja, kao i korektno držanje pred sudom, ali su na visinu kazne uticale pomenute kriminalne aktivnosti kao i kod Šarića i Sokovića.

Šarićevoj grupi je bilo ponovljeno suđenje po jedinstvenoj optužnici spojenoj od ranijih šest optužnica, kojom se terete za šverc više od 5,7 tona kokaina iz Urugvaja, Brazila i Argentine u zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine.

On je četiri i po godine bio u bekstvu, a srpskim srpskim vlastima se predao 18. marta 2014. godine, od kada se nalazi u pritvoru, dok se svi ostali sada brane sa slobode ili su u kućnom pritvoru.

Osmorica optuženih su još u bekstvu.

U ovom krivičnom postupku procesuirano je ukupno 37 okrivljenih.

Bojan Stanojković, Darko Gazdić i Aleksandra Mišić su presudom Višeg suda u Beogradu od 13. jula 2015. godine, koju je presudom potvrdio Apelacioni sud 25. maja 2016. godine, pravosnažno oslobođeni od optužbi.

U toku postupka devetorica okrivljenih - Aleksandar Miodrag, Dejan Rakić, Marko Vorotović, Nikola Pavlović, Miloš Krpovic, Miloš Pandrc, Mirko Miodragović, Boris Laban i Dragan Labudović su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora na osnovu sporazuma o priznanju krivice.

Shodno tim presudama osuđeni su na ukupno 69 godina i 3 meseca zatvora.

Pripadnici Šarićeve grupe su osuđeni zbog krijumčarenja 1.1 tone kokaina iz Brazila u martu 2008. godine, tri krijumčarenja u Italiji tokom 2008. godine kada je zaplenjeno ukupno preko 650 kilograma kokaina, zatim za krijumčarenje iz Argentine krajem 2008. godine i iz Urugvaja, kada je zaplenjeno 2.174 kilograma i 682 grama kokaina pronađenog na jahti „Maui“ koja se nalazila u urugvajskim teritorijalnim vodama.

Oni su međusobno su komunicirali preko SMS poruka i šifrovanih telefonskih brojeva.

Policija i domaće i strane tajne službe su im ušle u trag, pa je prvo hapšenje ove grupe usledilo u Urugvaju 15. oktobra 2009. godine i istovremeno u Srbiji u akciji "Balkanski ratnik".

U Specijalnom sudu u Beogradu Šariću je u drugom postupku nedavno izrečena kazna od 9 godina zatvora povodom optužbi za pranje para u Srbiji ubacivanjem novca stečenog krijumčarenjem kokaina u legalne tokove.

Njegovi saradnici u tom procesu su osuđeni na kazne od dve do sedam godina zatvora i oduzeta im je sva imovina za koju se veruje da je stečena krivičnim delom.