Predsednički izbori u SAD: Tramp ili Bajden

Kako prenosi CNN, u prvim okruzima u Indijani i Kentakiju koji su prijavili rezultate, ubedljivo vodi Tramp. U ovim mestima, inače, Tramp je još ubedljivije pobedio 2016. pa je ovakav rezultat i bio očekivan.

Prema prvim nezvaničnim rezultatima za Indijanu, Tramp ima 68,3, a Bajden 29,7 posto. Ona, inače, nosi 11 elektorskih glasova. U Kentakiju - Tramp je na 65,7% a Bajden na 32,7%.

Guverner Vermonta Fil Skot prvi je republikanski guverner koji je javno priznao da je na predsedničkim izborima u SAD danas glasao za demokratskog kandidata Džoa Bajdena.

"Kao što znate, nisam podržavao predsednika (Donalda) Trampa. Nisam hteo da glasam za njega. A onda sam došao da zaključka da nije dovoljno samo da ne glasam. Morao sam da glasam protiv", rekao je Skot novinarima.

On je rekao da "stavlja zemlju iznad partije", što, kako objašnjava, nije bilo lako, prenosi AP.

Nekoliko aktuelnih republikanskih guvernera najavilo je da neće glasati za Trampa, ali su rekli da neće glasati ni za Bajdena.

Nešto ranije anketa Njujork Tajmsa je pokazala da Džozef Bajden ima očiglednu prednost nad Donaldom Trampom u četiri najvažnije "sving" države u kojoj su učestvovali i oni birači koji nisu izašli na izbore 2016. godine i koji, prema pisanju lista, sada izlaze u velikom broju da glasaju, uglavnom za demokrate.

Bajden je prema toj anketi ispred Trampa u Viskonsinu i Pensilvaniji, kao i u državama Sun Belt na Floridi i Arizoni.

Bajdenova prednost je najizraženija u Viskonsinu, gde je razlika između njega i Trampa 11 procenata. Bajden, kako se navodi, ima podršku 52 odsto birača u toj državi, a Tramp 41 odsto.

Na ranom glasanju za predsedničke izbore u SAD glasalo je skoro 102 miliona Amerikanaca, što je 48 odsto upisanih birača, odnosno 73 odsto ukupno izašlih birača na prethodnim izborima 2016. godine, prenosi AP.

U nekoliko država, uključujući Teksas i Arizonu, odziv pre Izbornog dana već je premašio ukupan odziv na izborima pre četiri godine.

Pravo na rano glasanje, bilo lično bilo putem mejla ove godine je iskoristio veliki broj Amerikanaca pre svega iz straha od širenja korona virusa na biralištima.

Odziv birača velik je i na dan izbora, a građani strpljivo čekaju u redovima ispred birališta kako bi glasali na najneizvesnijim izborima u SAD, prenosi Rojters.

U Njujorku se redovi protežu i po nekoliko blokova, ali na mnogim biračkim mestima u zemlji nema puno ljudi što posmatrači tumače ranijim izlaskom na glasanje.

Epidemija korona virusa i ekonomija, najvažnija su pitanja za više od polovine američkih birača na današnjim predsedničkim izborima u SAD, pokazuje izlazna anketa na izborima firme Edison, javlja Rojters.

Kako se navodi, dvoje od 10 birača na prvo mesto po važnosti stavlja epidemiju korona virusa prilikom izbora novog predsednika.

Ekonomiju na prvo mesto prilikom izbora stavlja 30 odsto Amerikanaca.

Edison, koji, kako navodi Rojters, prikuplja podatke izlazne podatke sa birališta i najnovije izborne rezultate za Nacionalni izborni medijski pul, takođe navodi da 40 odsto građana SAD smatra da se zemlja nije dobro suočila sa epidemijom korona virusa.

Prema ovoj anketi, polovina birača kaže da im je važnije da se suzbije epidemija, čak i ako to šteti ekonomiji.

Dekan Američkog koledža u Kairu i doskorašnji dekan međunarodnih studija na Bard koledžu u Njujorku Džejms Katerer kaže da spoljna politika SAD nije toliko bitna tema tokom kampanje na predsedničkim izborima u SAD, ali istovremeno naglašava da će način funkcionisanja američkih institucija koji se bave spoljnom politikom umnogome zavisiti od toga da li će pobediti Donald Tramp ili Džozef Bajden.

"Iako mnoge zemlje, uključujući i Srbiju posvečuju pažnju na američke izbore za predsednika to ne znači da je ona bitna tokom kampanje u procesu skupljanja glasova", rekao je Katerer u onlajn programu praćenja izborne noći za predsednika SAD koji organizuje Centar za društveni dijalog i regionalne incijative.

On je dodao da se to videlo u svim prethodnim izbornim ciklusima za predsednika SAD, odnosno u načinu na kome se predsednički kandidati bore za glasove gde spoljnopolitička pitanja nisu toliko bitna.

Ipak on je naglasio da su ovi izbori bitni je problemi koji su postojali 2016. godine i dalje su ispred američkih birača i sveta.

"Problem migracije i dalje je i lokalno američko, ali i globalno pitanje. Meksička granica kreira frustracije sa obe strane granice. Teži se da se pronađe efektivna politika, ali Tramp se založio za izgradnju zida, dok Demokrati žele slobodno kretanje sa obe strane granice", kaže Katerer.

S druge strane, dodaje on, po prvi put je video američko-kanadsku granicu zatvorenu, uz naglasak da su trgovinski odnosi sa Kanadom veoma bitne za SAD.

"Od toga kakve stavove imaju Bajden i Tramp po pitanju migracije zavisiće koliko će glasova dobiti u pojedinim zemljama", kaže Katerer i dodaje da su američki izbori složen proces u kome simultano se odvijaju izbori u 50 država i jednog distrikta.

Kada je reč o načinu vladanja aktuelnog predsednika Donalda Trampa Katerer kaže da je to čovek koji sebe vidi kao "čovek koji sklapa ugovore", te da to nije samo njegov lični stil, već i način njegovog vladanja koji je ove četiri godine "bajpasirao" državne institucije SAD, posebno one koje se bave spoljnom politikom.

Tako, kada je reč o NATO, Katerer podseća da su se svi prethodni američki predsednici bunili oko načina finansiranja NATO, ali, kako naglašava, Tramp je postavio otvoreno pitanje zašto NATO postoji, zašto je potreban u narednim decenijama i šta on doprinosi SAD, Evropi, ali i ostatku sveta.

Kako je kazao, Trampova administracija je vodila "veoma niske" odnose sa saveznicima.

"Veoma je važno ko će pobediti zbog razlike Demokrate i Republikanaca, a pogotovo Trampove administracije u načinu upravljanja institucijama koji su ključni u sprovođenju spoljne politike SAD, a posebno Stejt departmenta, vojske, ali i brojnih obaveštajnih institucija", kaže Katerer i dodaje da će od pobednika zavisiti priroda i uloga ovih institucija.

Tramp je, dodaje on, tokom ovih četiri godina izražavao veliku frustraciju prema ovim institucijama, uključujući i prema američkoj vojsci, iako je govorio da je podržava.

"A to su zapravo institucije koje su vodeli spoljnu politiku SAD oko 1947. godine", naglašava Katerer.

Postavlja se pitanje, kaže on, ako pobedi Tramp na čemu će se temeljiti institucije SAD koji se bave spoljnom politikom u 2024. godini.

S druge strane, šta će biti sa institucijama ako pobedi Bajden jer on ne može se vrati nazad pre 2016. godine.

"Potrebna je revizija spoljnopolitičke službe SAD, a ne vraćanje u devedesete", ocenjuje Katerer.

Takođe on je dodao da je bitno ko će pobediti jer, kako objašnjava, stranka koja će pobediti kasnije će pobediti i na izborima za američki Kongres.

"Bitno je ko će pobediti jer pobednik uzima sve. Bitno je koja stranka će imati kontrolu kasnije i nad američkim Kongresom", zaključuje Katerer.

Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, izjavio je večeras da Balkan neće biti na vrhu liste interesa budućeg predsednika SAD, bez obzira ko pobedi, iako su i Donald Tramp i Džo Bajden na izvestan način bili uključeni u balkanska pitanja.

On je u onlajn programu praćenja izborne noći za predsednika SAD, napomenuo da sporazum iz Vašingtona između Beograda i Priština ima potencijal, ali je ocenio da se on može a i ne mora iskoristiti.

Jović je podsetio da je Bajden politički veteran, povezan sa Klintonovom i Obaminom administracijom na koju se na Balkanu gleda s puno strasti, jer je nekima donela loše, a nekima dobro, iako ne noliko kolko su očekivali.

"U slučaju Kosova, 1999. godina nije završila s rešenjem problema, to je nedovršeni posao u kojem su svoje prste imali i republikanci", kaže Jović i podseća da je kada je Kosovo proglasilo jednostrano nezavisnost 2008. godine na vlasti bila administracija Džordža Buša.

Kada je reč o Trampu, sporazum iz Vašington je pokazao da ima neki interes za Balkan, i taj sporazum ipak ima neki potencijal, koji se može a i ne mora iskoristiti, smatra Jović.

"Otvaranje Vašingtona za Srbiju ima neki moguć potencijal da li će biti iskorišćen ili ne, to je sada teško reći ali može biti ako se karte odigraju pametno i ako bude malo više sreće", rekao je Jović.

Dodao je da čak ni ne misli da je ključno pitanje ko će biti američki predsednik jer mu izgleda da uključivanje Izraela u tu priču i neka vrsta bliksoistočnizacije balkanske politike, kolkio god nam na prvi pogled izgledalo neprihvatljivo, daje neki potencijal za kontinuitet.

"Čak iako Tramp ode s vlasti, Srbija je s ovim sporazumom napravila neke ustupke Izraelu i ima pravo da očekuje da veći interes ili sklonost Izraela za njenu poziciju u balkanskim odnosima", ističe Jović.

Prema njegovim rečima, važno je da se svi akteri u balkanskoj politiici osiguraju jer ako dođe do nekih promena u globalnim odnosima, onda je "dobro je osigurati se i ne biti izolovan".

"U tom smislu ovde su vrata donekle otvorena", rekao je Jović.

Iako je, kaže, svestan da Tramp ne zna puno o Balkanu, on nije napravio ništa loše što u nizu ozbiljnih strateških odluka koje nisu bile korisne akterima, to je samo po sebi neka šansa.

Višečasvno onlajn praćenje izborne noći organizovao je Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative, u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji i Balkanskim fondom za demokratiju, a uz medijsko partnerstvo agencije Tanjug.